Живот и обичаји народа српског, Вук Стефановић Караџић

 Живот и обичаји народа српског, Вук Стефановић Караџић

Мобе и прело

Код Срба је обичај да иду љети у неке свеце, кад не смију себи радити, газдама на мобу, т. ј. без плате, само за јело и за пиће. Највише иду на мобу те жању (ријетко косе, копају кукурузе, купе сијено или шљиве; кашто се и преде на мобу), за то се жетелачке пјесме зову и мобарске пјесме. На мобу највише иду млади момци, дјевојке и младе, и свако се обуче и накити, као на васкрсеније или на цвијети, кад иде цркву или манастиру, па цијели дан жањући пјевају, чепају се, шале се и веселе, а послије вечере играју и пјевају до неко доба ноћи. На некијем мјестима (као у Сријему) кад дожању њиву па пођу кући па вечеру, онда дјевојке начине од марама барјаке, па онако с барјацима иду пјевајући, као какви сватови или војници; кад дођу пред кућу, онда пободу барјаке у земљу. Моба се обично купи на мрску, а домаћин треба да је части као кад слави крсно име (за то свагда и зову газде на мобу, јер сиромаси немају чим да часте). На мобу дођу и пријатељи из другијех села, и сваки доведе са собом по неколико момчади, ђевојака и мла̑ди̑. На мобу се отимају које ће поћи. Ово су пјесме које се највише на моби пјевају.

Наджњева се момак и дјевојка.

Наджњева се момак и дјевојка:
Момак нажње двадес'т и три снопа,
А дјевојка двадес'т и четири.
Кад у вече о вечери било,
Момак пије двадес'т и четири.
Кад у јутру бео дан освану,
Момак лежи ни главе не диже,
А дјевојка ситан везак везе.

Кад жању Турцима у недјељу

Вала Богу! вала јединоме!
Где ми власи жању у недјељу!
Над њима се три облака вију:
Један облак громовит Илија,
Други облак Огњена Марија,
Трећи облак свети Пантелија.
Проговара свети Пантелија:
„Удри громом, громовит Илија,
„Удри огњем, Огњена Марија,
„А ја ветром, свети Пантелија.
Ал' говори Огњена Марија :
„Немој громом, громовит Илија,
„Немој ветром, свети Пантелија,
„Ни ја огњем, Огњена Марија;
„јер власима Турци не верују,
„А пшеница тежатка не чека."

Моби

На крај, на крај, моја силна мобо,
На крају је вода и девојка,
Вода ладна, а девојка млада:
Воду пијте, девојку љубите.

Овчар и дјевојка

Жетву жела лепота девојка
Златном руком и сребрном српом.
Кад је било око пола дана,
Запевала лепота девојка:
„Ко би мене снопље повезао,
„Дала би му моје бело лице;
„Ко ли би ми водице донео,
„Дала би му моје чарне очи;
„А ко би ми ладак начинио,
„Ја би њему верна љуба била.“
Она мисли, нико је не слуша,
Слушао је овчар од оваца;
Рогозом јој снопље повезао,
Од леске јој ладак начинио,
И донео лађане водице,
Па беседи лепоти девојци:
„Дај, девојко, што си обећала.“
Ал' девојка полукава била,
Па се она млада одговара:
„Ид' одатле, млади чобанине!
„Ако си ми снопље повезао,
„Твоје овце по стрњики пасу;
„Ако си ми водице донео,
„И ти си се лађане напио;
„Ако си ми ладак начинио,
„И ти си се под њим одморио.“

Нови Сад : Матица српска ; Београд : Српска књижевна задруга, 1960.


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Бранка Бубањ ПР Студио за едукацију УчимоСрпски Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 65869853
ПИБ: 112095452