Песма о песми, Јован Јовановић Змај
Где је бола, где је јада
— Песма блажи;
Где се клоне, где се пада
— Песма снажи;
Где су људи добре ћуди
— Песма с’ ори;
Што не можеш друкче рећи
— Песма збори;
Где утехе нема друге
— Песма стиже;
А где сумња све обори,
— Песма диже.
Јер у песми нема мржње,
Љубав влада,
У песми је цветак вере,
Мелем нада.
Ко не схвати песма шта је,
Шта ли може,
За њега си заман ћерку
Посло, Боже!
Док о рајској срећи снева
Душа живља,
Он ће, клетник, да се следи
Ил’ подивља.
Негуј песму, њом ћеш скротит
Љута тигра —
Али песма не сме бити
Пуста игра.
Песма мора бити света,
Бити чиста,
Баш ко звезда у висини
Што се блиста.
Мора бити богодана,
Племенита,
Мора бити обасјана,
Истинита.
Мора тећи из дубине
Срца здрава —
Таква песма све осваја,
Покорава.
Таку песму гаји, негуј,
Док те траје!
Не скврни је лажном душом,
— Светиња је!
Прогоните л’ таке песме,
Чисте, свете,
Збогом, срећо — збогом, наде —
Збогом, свете!
1881.
Нови Сад : Матица српска, 1984.
Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.