Народне лирске песме о раду

Народне лирске песме о раду 

Јабланова моба

Или грми, ил’ се земља тресе,
Или бије море у брегове?
Нити грми, нит’ се земља тресе,
Нити бије море у брегове,
Већ то језди Јабланова моба:
Пред њоме је Јаблан на коњицу,
У руци му струк бела босиљка,
Руком маше, босиљак мирише:
“Лако, лако, моја силна мобо!
Сама ми је госпођа код двора,
Неће знати да је силна моба,
Већ ће мислит’ да је турска војска
Млада, луда, поплашиће ми се,
Танка, витка, преломиће ми се.“

Кујунџија и хитропреља

Што се сија крај горе зелене:
Да л' је сунце, да л' је мјесечина?
Нит' је сунце, нит' је мјесечина,
Већ два златна рога од јелена,
У њима су два града грађена,
У једном је кујунџија Јанко,
У другоме Јања хитропреља,
Поручује кујунџија Јанко,
Поручује Јањи хитропрељи:
„Ој Бога ти, Јањо хитропрељо!
„Да ти пошљем малено повјесмо,
„Опреди ми шатор и кошуљу,
„А што теби од тога остане,
„Ти опреди себи у дарове.“
Јања била мудрија од Јанка,
Поручује кујунџији Јанку:
„Ој Бога ти, кујунџија Јанко!
„Да ти пошљем малену парицу,
„Сакуј мени вјенце и обоце,
„А што теби од тога остане,
„Поткуј твога добра коња вранца,
„Нека ти је међу браћом фала.“