Дјевојка цара надмудрила, Народна новела

  Дјевојка цара надмудрила,  Народна новела

Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. Дође једном сиромах к цару да му штогођ удијели; цар га упита окле је и ко га је научио мудро говорити. Ови му одговори окле је и како га је шћер научила.

– А шћер твоја од кога се научила? упита цар, а сиромах одговори:

– Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина.

Тада му цар даде тридесет јаја и рече му:

– Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пилад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке.

Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути.

Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, и кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му:

– Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: „Хај волови, помози Боже да роди варени боб.“ Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: „као и из варенијех јаја излећи се пилад.“

Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати:

– Хај волови, помози Боже да роди варени боб.

Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху:

– Сиромаше, како може родити варени боб?

А он му одговори:

– Честати царе, као и из варенијех јаја излећи се пилад.

Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу преда њ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи:

– Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу.

Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити.

Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му:

– На ти ово дрво и понеси га цару нека ми од њега направи куђељу и вретено и стативе и остало што требује, пак ћу ја њему направити све што наређује.

Сиромах послуша шћер и искаже цару све као што га је она научила. Цар чувши ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му:

– Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље.

Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао.

Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече:

– Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море.

Сиромах отиде и овако цару рече. Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита:

– Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?

Ђевојка одговори:

– Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж.

Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господин запита их:

– Погодите колико ваља моја брада?

Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече:

– Царева брада ваља колико три кише љетне.

Цар се зачуди па рече:

– Ђевојка је најбоље погодила.

Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече:

– Честити царе! како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кад гођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије.

Цар јој ово одобри и потпише.

Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој:

– Не ћу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш.

Царица му одговори:

– Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи.

Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му:

– Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.

Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче:

– Ко ме овђе донесе?

А царица му одговори:

– Ја сам те донијела.

Цар је упита:

– За што си ти то од мене учинила? Дали ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?

Онда му она извадивши ону карту рече:

– Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем.

Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор.


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Вишња Бубањ Вучић ПР Едукативни центар Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 67336623
ПИБ: 114117568