Шљива, Милован Данојлић

Шљива,   Милован Данојлић 

Шљива се буди крајем априла,
Развија широка, пребела крила,
На крају села, уврх голети,
Она се спрема да полети.
-Ал' заспи. Пробуди се тек у јуну,
И осети: крошњу, тешку и пуну.
Клонуле, повијене, гране се муче.
Криве се стабла ко во усред вуче.

У јулу, плод се на земљу сруши,
И шљиви ко да лакне на души.
Одскочи крошња увис, ко да је
Побегла из загушљиве неке одаје.

Тако преспава јесен и зиму
Тиха, загледана у даљину.

Београд : Нолит : Просвета : Завод за уџбенике и наставна средства, 1983.