Еро с онога свијета, Народна приповетка

     Еро с онога свијета,   Народна приповетка 

Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући се у ладу. У том удари однекуд Еро:

– Помози Бог кадо!

– Бог ти помогао кмете! а одакле си ти кмете!

– Ја сам, кадо! с онога свијета.

– Је ли Бога та! а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци

–О! како га не би виђео! он је мој први комшија.

– Па како је, Бога ти! Како живи

– Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.

– А оћеш ли ти опет натраг? не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?

– Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо.

Онда Туркиња отрчи тамо, ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима, и штогођ буде новаца у њој, да Ери, да понесе Муји. Еро докопа новце, па метне у њедра, па бјежи уз поток.

Тек што Еро замакне уз поток, ал ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те преда њ:

– Да видиш, мој човече! туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.

А Турчин:

– Па куд оде? куд оде?

А кад му жена каже, да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток! Кад се обазре Еро и види Турчина, ђе трчи за њим, а он онда бјежи! Кад дође под брдом у једну воденицу, а он утрчи унутра, па повиче воденичару:

– Бјежи, јадна ти мајка! Ето Турчина, да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице.

Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и, не имајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу, а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо! Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар. У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу:

– Камо море таки и таки човек, што је сад ту ушао у воденицу?

А Еро му каже:

– Ено га видиш, ђе утече уз брдо.

Онда Турчин:

–  Држи ми море коња, држи ми коња.

Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичаром, овамо онамо по буквику.

Кад га већ стигне и увати, а он:

– Камо, курво! новци, што си преварио моју жену, те узео да понесеш Муји на они свијет?

Воденичар се стане крстити и снебивати:

– Бог с тобом, господару! ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца.

И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и виде, шта је. Онда Турчин потрчи, на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћеш! Еро узјао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче:

– Камо, човече! шта уради?

Вели:

– Тамо њој матер! ти си му послала новаца, да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице.


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Бранка Бубањ ПР Студио за едукацију УчимоСрпски Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 65869853
ПИБ: 112095452