Труба, Момчило Настасијевић
Шта вреди плаветно небо,
и зумбул и девојче и ласте лет.
Негде зàпева труба.
То иза гора и вода
лелек је рушне сељанке.
Род смо.
Кад умре човек,
и моје срце рушно је.
Откини зумбул с груди,
погни главу;
војника хоће да закопају,
а њему тако се живело.
Шта вреди поп што моли,
па крстача, па име,
неће се војник вратити у село,
неће пољубити коју воли.
Откини зумбул с груди,
погни главу.
Негде зàпева труба.
Београд : Издање пријатеља, 1938
Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.