Магија књиге, Херман Хесе

  Магија књиге, Херман Хесе

Од многих светова које човеку није поклонила природа већ их је створио његов властити дух, највећи је свет књига. Исписујући прва слова на школској табли и покушавајући да чита, свако дете чини заправо прве кораке ка једном вештачком и необично сложеном свету за чије упознавање и усавршавање правила игре један људски живот није довољан. Без реци, без текстова и књига, нема историје, и не постоји појам човечанства. Ако неко жели да покуша да се на малом простору, у кући или соби, укључи у историју људског духа и усвоји је, то може постићи једино у облику избора књига. Ми смо, додуше, уверени да бављење историјом и историјском мишљу крије разне опасности, а у последњим деценијама наши су осећаји изражавали снажан револт против историје, али, управо само кроз ове револте могли смо да научимо како одрицање нових поробљавања и запоседања духовних наслеђа нашег живота и мишљења још увек не изражава нашу чедност.

Код свих су народа речи и списи нешто свето и магично; именовање и писање су праисконске магијске радње, магично освајање природе кроз дух. Посвуда се у свету дар светих списа слави као божанско порекло. Код највећег броја народа писање и читање беху свете тајне, вештине које је поседовало само свештенство; беше велика и неуобичајена ствар ако би се какав млади човек одлучивао да се преда овим моћним тајнама. А то није било лако извести — требало је искупити се даровима и жртвама. Од времена наших старих демократских цивилизација, племенитијих и светијих него данас, ова је тајна стајала под божанском заштитом, није се нудила свакоме и до ње су водили тешки путеви.

Слабо можемо да представимо себи шта је у културном хијерархијско-аристократском уређењу значило кад је неко, у народу аналфабета, био вичан тајнама рукописа! Била је то моћ, бела и црна магија, талисман и чаробни штапић.

Сада је то наизглед потпуно другачије. Данас је, чини се, свет списа и духа отворен за свакога; данас, чини се, умеће писања и умеће читања представљају нешто мало више од умећа дисања или, у најбољем случају, умећа јахања. Данас је, чини се, са списа и књига скинут вео изузетне части, чаробњаштва и магије.

Само још у религијама постоји појам »светог«, књиге која се отвара; али, пошто данас ниједна доиста моћна религија не преувеличава значај пропагирања Библије као лаичке лектире, у стварности нема више ниједне свете књиге. Изузетак су побожни Јевреји и припадници неких протестантских секти. Ту и тамо постоји пропис да се приликом службене заклетве полаже рука на Библију али је овај гест полумртви остатак некада пламтећих снага и за просечне људе не садржи више, као ни сама формула заклетве, стару магичну моћ. Књиге су престале да буду тајне; доступне су свакоме. Са демократско-либералног становишта то је напредак али, са другог, обезвређивање и вулгаризовање духа.

Не желимо да допустимо да се руши пријатни осећај постигнутог напретка. Желимо да се радујемо што читање и писање нису више привилегија једне заједнице или касте, што је од проналаска штампе књига заједничка, што је постала раширени употребни предмет, што велики тиражи омогућују јефтину цену књиге и што сваки народ своје најбоље књиге (такозване класике) може да учини приступачним и за најсиромашније. Не желимо да се сувише жалостимо због тога што је појам »књиге« изгубио готово сву своју негдашњу узвишеност и што изгледа да у последње време, због биоскопа и радија, књига чак и у очима масе још више губи на вредности и васпитној моћи. Али, нипошто не би требало да се плашимо будућег истребљења књиге; напротив, што се одређене потребе за забавом и народне потребе за учењем могу више задовољавати кроз нове проналаске, утолико књига више добија на достојанству и ауторитету. Јер, убрзо ће се и најдетињастијем пијанству напретка наметнути сазнање да рукопис и књиге имају функције које су вечне. Показаће се да формулисање путем речи и предавање ових формулација путем списа није само важно помоћно средство већ уопште једино средство чијом снагом човечанство задржава историју и трајну свест о самом себи.

(1930)

Ириг, Нови Сад: Српска читаоница и књижница, 1985.


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Вишња Бубањ Вучић ПР Едукативни центар Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 67336623
ПИБ: 114117568