О читању поезије, Војислав Карановић

О читању поезије, Војислав Карановић

Треба читати поезију.

Ако не због другог,

Тако можеш да осетиш

Да ниси једини

Изгубљен. Да има

Оних који су више

И лепше залутали

Него ти.

Да и другима недостају

Оријентири. Као стубови

Који измичу из руку

Чим се неко за њих ухвати.

Да и други губе главу

Осетивши да су без ослонца

У простору бескрајном као

Људска душа.

Отвори књигу песама, и осетићеш

Да се свет исто тако цепа

На месту где се прсти тишине

Усецају у његово месо.

Читајући песме назире се

Дубина слутње да једино

Питања остају отворена.

А да се над нама

Нешто тешко, теже и од

Земље, спушта.

Због поезије нама изгледа да муње

Имају мање оштра сечива.

И да грмљавина

Тоне у мук.

Несаница се речима

Припитомљује.

И мање смета

Што увече главу полажемо

На јастук

Као на гиљотину.

Извор: Сто година, сто песника: Војводина XX век: (антологија) стр. 344-345


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Вишња Бубањ Вучић ПР Едукативни центар Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 67336623
ПИБ: 114117568