Грађанин племић, Жан Батист Поклен-Молијер

  Грађанин племић, Жан Батист Поклен - Молијер  (одломак)

Лица:

ГОСПОДИН ЖУРДЕН

ГОСПОЂА ЖУРДЕН, његова жена

ЛУСИЛА, њихова кћи

КЛЕОНТ, Лусилин вереник

ДОРАНТ, гроф, Дорименин љубавник

МАРКИЗА ДОРИМЕНА

КОВИЈЕЛ, Клеонтов слуга

НИКОЛИЈА, Журденова служавка

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ

УЧЕНИК УЧИТЕЉА МУЗИКЕ

УЧИТЕЉ ИГРАЊА

УЧИТЕЉ БОРЕЊА

УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ

КРОЈАЧ

КРОЈАЧЕВ ПОМОЋНИК

ДВЕ СЛУГЕ

певачи, певачице, свирачи, играчи, кувари, кројачки помоћници, Турци, дервиши.

Догађа се у Паризу, у кући господина Журдена.

ПРВИ ЧИН  Завеса се диже и види се много музичких инструмената. На средини позорнице ученик учитеља музике компонује за столом арију коју је г. Журден пору чио за серенаду.

ПОЈАВА I

Учитељ музике, учитељ играња, три певача, два свирача, четири играча.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ ( музичарима) Уђите и одморите се док он не дође.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА (играчима) и ви, станите с ове стране.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ ( своме ученику) Је ли готово?

УЧЕНИК: Јесте.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Да видим... Добро је.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Је ли то што ново?

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Да, задао сам дечаку да састави серенаду док се онај наш не пробуди.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Могу ли видети ту серенаду?

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Чућете је заједно са дијалогом, кад он дође. Сад ће он доћи.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Сад имамо доста посла и ви и ја.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Имамо. Нашли смо човека какав нам је потребан обојици. Господин Журден је увртео у главу да је племић, да му треба господско понашање; он је за нас права крава музара; ви играчи и ми музичари можемо желети да се и остали грађани угледају на њега.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Не баш у свему да се угледају на њега; њега ради, ја бих волео да он боље памти наша предавања.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Истина је да их слабо схвата, али их добро плаћа; а то је баш оно што је нама уметницима данас потребније од свега осталог.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Е, видите, ја тражим и мало славе. Пријатно ми је пљескање; али ја сматрам да је право мучење за уметнике кад се приказују пред глупацима, кад њихове умотворине морају да подносе дивљачко просташтво каквог блесана. Уживање је, морате признати, кад се ради за људе који умеју да осете лепоте уметности, који лепо примају уметничка дела, који хвалама награђују наш труд. Да, уметнику је најбоља награда за његове творевине уверење да су постале познате и да су их дочекале похвале које њему служе на част. По моме мишљењу, нема лепше награде за наше замарање; а најмилије су похвале просвећених људи.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Слажем се с вама. И ја уживам у таквим похвалама, јер оне голицају частољубље; али се не живи од дима тамјана. Од голих похвала каква је корист? Уз њих треба нешто што звечи. Журден је, додуше, човек непросвећен, човек који о свачему говори како му на ум падне, човек који често хвали оно што није за хвалу; али, његова је кеса пуна разлога, његов новац поправља његово расуђивање, њег све су похвале истински златне; дакле, тај неуки грађанин нама је кориснији од образованог коленовића који нас је овде увео.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Има нешто истине у вашим речима; али ви прецењујете новац; грамзивост је ниска страст којој се честит човек не одаје.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Ипак ви радо примате Журденов новац.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: То је истина; али мени то није доста, него бих хтео да тај човек поред богатства има и укуса.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: И ја бих то хтео; и ето, обојица се трудимо да му укус васпитамо, али у сваком случају он нама пружа могућност да нас виде у друштву, и он ће платити за друге оно што ће други хвалити уместо њега.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Ево га, долази!

ПОЈАВА II

Пређашњи, Журден, слуга.

ЖУРДЕН (у домаћој хаљини са ноћном капицом) Дакле, господо, шта је? Де, покажите ми те ваше комендије!

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Како? Комендије!?

ЖУРДЕН: Да, како оно зовете: онај ваш певачки и играчки пролог, дијалог, шта ли?

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Аха!

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Изволите, ми смо готови!

ЖУРДЕН: Дуго сте ме чекали, а то стога што се данас облачим баш као права господа. Мој кројач ми је послао свилене чарапе, које сам с муком навукао.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Молим, ми имамо кад.

ЖУРДЕН: Молим вас обојицу да не одете док ми не донесу одело; желим да ме видите у њему.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Учинићемо све што заповедите.

ЖУРДЕН: Видећете како ћу бити леп од главе до пете!

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: У то смо уверени!

ЖУРДЕН (показујући домаћу хаљину) И ово сам дао да ми се направи.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Дивна хаљина!

ЖУРДЕН: Мој кројач ми је рекао да господа јутром носе овакве хаљине.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Стоји вам не може бити боље.

ЖУРДЕН: Где су моји момци? Хеј, ви!

ПРВИ СЛУГА: Шта заповедате, господине?

ЖУРДЕН: Ништа. Сад смо да видим да ли ме добро чујете. (Учитељима) Како вам се свиде ливреје мојих слугу?

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Прекрасне су!

ЖУРДЕН (одгрће горњу хаљину те показује узане чакшире од црвене кадифе и зелени грудњак) Погледајте! Ово је одело за моја јутарња вежбања.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Дивно!

ЖУРДЕН: Еј, момче!

ПРВИ СЛУГА: Заповедајте!

ЖУРДЕН: Зовем оног другог.

ДРУГИ СЛУГА: Молим.

ЖУРДЕН (свуче горњу хаљину) Узми ово! (Учитељима) Како вам изгледам?

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Савршено. Не може бити боље.

ЖУРДЕН: Е, сад да почнемо.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Ја бих вас молио да најпре саслушате  серенаду коју је он саставио.

(Показује на ученика) То је један од мојих ђака, који је ванредно даровит за те ствари.

ЖУРДЕН: Верујем, али ипак није требало давати ученику. И ви сами имали бисте да се помучите у таковом послу!

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Не зазирите од речи "ученик", господине; има их који не уступају учитељима, чак ни најбољима. А његова је серенада прекрасна. Само чујте!

ЖУРДЕН (Слузи) Дај ми да обучем хаљину, боље ћу чути! Чек'! Мислим да ће бити боље без ње! Не, не, дај овамо, ипак је тако боље!

ПЕВАЧ (пева)  Венем дању, ноћу, бол ме тишти груби,  Ви сте, лепа Ирис, извор мојих јада,  па кад тако пати онај ко вас љуби,  чему непријатељ, авај! да се нада!

ЖУРДЕН: Некако ми је жалостив напев; он успављује; кад бисте га учинили мало веселијим.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Али, господине, треба да је у складу са речима!

ЖУРДЕН: Ту скоро, научио сам неку лепу песмицу... Чекај, богати, како оно беше?

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Богме, ја не знам!

ЖУРДЕН: Помиње се у њој овца.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Овца?

ЖУРДЕН: Да... Ха! ево је!

Мислио сам да је Жана

као овца блага.

Мислио сам да је Жана

добра к'о и лепа.

Али јао, јао, преварих се ја:

она је свирепа, као тигар зла.

Е, па реците, зар није дивна?

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Дивна је.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: И дивно је певате.

ЖУРДЕН: А шта мислите, музику учио нисам.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Треба, треба, господине, да је учите, као год и играње! То су две уметности у тесној вези међу собом.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: А обе припремају ум да схвати лепоту.

ЖУРДЕН: Уче ли племићи музику?

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Разуме се!

ЖУРДЕН: Е, онда учићу и ја. Него, не знам хоћу ли имати времена. Јер, сем учитеља борења, с којим се већ вежбам, погодио сам и учитеља филозофије, који ће баш јутрос почети предавања.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Та ни филозофија није на одмет; али музика, господине, музика...

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Музика и играње, музика и играње - то је све што треба.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Држави ништа корисније од музике.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Људима ништа потребније од играња!

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Без музике држава не може опстати!

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Човек који не уме да игра није ни за шта!

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Сви метежи и ратови које видимо у свету долазе од тога што се не зна музика.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Све човекове несреће, еви кобни преврати којих је пуна историја, све грешке државника, све омашке војсковођа - све то бива зато што људи не умеју играти!

ЖУРДЕН: Како то?

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Народи ратују зато што не могу да се

сложе. Је ли тако?

ЖУРДЕН: То је истина.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: А кад би сви људи учили музику, зар то не би било средство да се сложе? Зар не би онда у свету завладао вечити мир?

ЖУРДЕН: Ваистину, тако је!

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Кад човек нешто погреши, било у домаћим, било у државним пословима, било као војсковођа, не каже ли се тада, молим вас, да је учинио погрешан корак?

ЖУРДЕН: Да, тако се каже.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: А може ли учинити погрешан корак човек који уме да игра?

ЖУРДЕН: Не може! Е, сад разумем да имате право обојица.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Ето, доказасмо вам како су корисне изврсне уметности играње и музика.

ЖУРДЕН: Разумем сад потпуно!

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Јесте ли вољни да почнемо?

ЖУРДЕН: Можете.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Као што сам вам већ напоменуо, ово је мој негдашњи покушај, из кога се види како музика може изразити разне страсти.

ЖУРДЕН: Врло добро.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ (Певачицама и Певачима) Приђите! (Журдену) Замислите сада да су сви одевени као пастири и пастирке.

ЖУРДЕН: Опет пастири! Зашто увек они те они?

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Кад личности треба кроз песму да се изражавају, онда, ради вероватноће, то само међу њима може бити! Тако је од старине уобичајено, а било би необично да племићи или грађани измењују мисли певајући.

ЖУРДЕН: Хајде, нека је и тако. Да чујем!  Музички разговор Певачица и два Певача.

ПЕВАЧИЦА:

У љубавно ропство срце кад се прода,

хиљаду се патњи тад у њему стекне,

Кажу: бол тај да је понос нашег рода,

али ма шта било да се о том рекне,

ипак је од свега најдража слобода.

ПРВИ ПЕВАЧ:

Ништа није лепше од љубавних жуди,

кад нам иста жеља испуњава груди,

срце срце тражи.

Праве среће нема без ових лепота;

узмемо ли љубав из нашег живота,

он је тад без дражи.

ДРУГИ ПЕВАЧ:

Потчињен љубави пријатно је бити,  но где је та верност да ту љубав кити?

Ах, авај! ово ј е само жеља смерна,

може ли се наћи још пастирка верна?

Овај пол нестални, ох, зашто постоји?

Због њега се човек и љубави боји.

ПРВИ ПЕВАЧ: Ах, сну чежњиви!

ПЕВАЧИЦА: Нежности блага!

ДРУГИ ПЕВАЧ: Роде варљиви!

ПРВИ ПЕВАЧ: Ти си ми драга!

ПЕВАЧИЦА: Срцу ми годиш!

ДРУГИ ПЕВАЧ: У ужас водиш!

ПРВИ ПЕВАЧ: Остави мржњу ту неизмерну!

ПЕВАЧИЦА: Ја ћу ти рећи - пастирку верну!

ДРУГИ ПЕВАЧ: Како је стећи?

ПЕВАЧИЦА: Рад опаса жене, ево ти мене!

ДРУГИ ПЕВАЧ: Ах, је л' то збиља, пастирко мила?  И ти би увек верна ми била!

ПЕВАЧИЦА: Проба ће бити доказ о томе.

ДРУГИ ПЕВАЧ: Ко вара нек га богови згроме!

СВЕ ТРОЈЕ ЗАЈЕДНО:  Ах, нек нам чежња испуни груди,  нек нас сагори страст неизмерна.  Има ли легане од такве жуди,

када се љубе два срца верна?

ЖУРДЕН: Је ли то све?

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: То је све!

ЖУРДЕН: Налазим да је то исувише испреплетано; али има доста лепих изрека.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: А сада допустите ми да вам покажем неколико примера најлепших покрета и фигура помоћу којих се игра може изводити на разне начине.

ЖУРДЕН: Да не буду то опет пастирске работе?

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Биће онако како ви желите! (Играчима) Почните!  Четири играча врше разне покрете и изводе све врсте корака по наредбама учитеља.

ДРУГИ ЧИН

ПОЈАВА I

Журден, Учитељ музике, Учитељ играња, слуга.

ЖУРДЕН: Заиста не беше лоше, ваши људи се ваљано исковитлаше.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: А играње уз песму производи још лепши утисак; виде ћете какав смо диван балет саставили за вас.

ЖУРДЕН: То ми је баш добро дошло; јер особа којој је намењена ова забава чини ми част да данас руча код мене.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Све је готово.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Него, господине, вама још нешто треба. Човек у толиком сјају, толико наклоњен свему што је лепо, требало би да

приређује музичке концерте у својој кући, рецимо, средом или четвртком.

ЖУРДЕН: А да ли је тако у отменим кућама?

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Дакако, господине.

ЖУРДЕН: Онда нека буде! Хоће ли то бити лепо?

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Бесумње. Ја мислим да овако саставимо музички збор: три гласа, сопран, алт и бас, уз пратњу чела, лире и клавсена, да би се одржала ниска октава, па онда две виолине ради ритурнела.

ЖУРДЕН: Не би згорег било да се дода и морнарска труба. Та ми се справа свиди, јер је хармонична.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Допустите да ми све то уредимо.

ЖУРДЕН: Добро! Не заборавите послати певаче да певају за време обеда.

ПОЈАВА IV

Пређашњи, учитељ филозофије

ЖУРДЕН

Ох, господине филозофе, баш дођосте у згодан час са вашом филозофијом. Умирите, молим вас, ове људе.

УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ

Шта је било? Шта вам је, господо?

ЖУРДЕН

Препиру се чији је занат бољи, па су се толико разљутили да је дошло до увреда, а замало и до туче.

УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ

Шта, зар да се толико заборавите, господо? Значи, дакле, да нисте читали учену Сенекину расправу о љутини? има ли шта ниже и стидније од те страсти, која човека претвара у звер? па зар немамо разум, који треба да буде господар сваком нашем поступку?

УЧИТЕЉ ИГРАЊА

Ви не знате, господине, да нас је овај обојицу увредио, презирући играње, које предајем, и музику којом се он бави.

УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ

Мудар човек се издиже изнад свих увреда; најбоље је одговорити на грдње умереношћу и стрпљењем.

УЧИТЕЉ БОРЕЊА

Обојица се усуђују да пореде своја занимања са мојим.

УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ

И то вас толико разјарило? зло је што се људи расправљају због таштине и положаја у друштву, оно по чему се разликујемо између себе, то су мудрост и врлина.

УЧИТЕЉ ИГРАЊА

Ја му доказујем да је играње уметност која заслужује свако поштовање.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ

А ја, опет, да је музика уметност којој се човечанство клањало од искона.

УЧИТЕЉ БОРЕЊА

А ја тврдим да је борење најлепша и најкориснија од свих вештина.

УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ

А шта онда да се каже за филозофију? Ја налазим да сте сва тројица врло безочни кад се усуђујете да преда мном говорите тако охоло, и да уметношћу називате беспослице којима је место међу најнижим занатима, као што су гладијатори, певачи и пеливански!

Београд : Просвета, 1950.


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Вишња Бубањ Вучић ПР Едукативни центар Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 67336623
ПИБ: 114117568