Ђулићи, Јован Јовановић Змај

 Ђулићи,  Јован Јовановић Змај   

VII

Mесечина, — ал’ месеца нема;
Моја мила зелен венац снила,
Пак се мало у сну насмијала, —
Од тога се поноћ засијала.

                                                                                     XXXIII

                                                                            Тихо ноћи, моје злато спава,
                                                                             над главом јој од бисера грана.
                                                                             А на грани ко да нешто бруји,
                                                                             то су мали сићани славуји.

                                                                            Жице преду од свилена гласа,
                                                                            откали јој дувак до појаса.
                                                                            Прекрили јој и лице и груди
                                                                             да се моје злато не пробуди.

Нови Сад: Матица српска, 1984.