Горски вијенац, Петар Петровић Његош

Горски вијенац,  Петар Петровић Његош  (одломак)

Владика Данило

Слушај, Вуче, и остала браћо!

Ништа ми се немојте чудити

што ме црне растезају мисли,

што ми прса кипе са ужасом.

Ко на брдо, ак' и мало, стоји

више види но онај под брдом;

ја повише нешто од вас видим –

то је срећа дала ал' несрећа.

Не бојим се од вражјега кота,

нека га је ка на гори листа,

но се бојим од зла домаћега.

Бијесна се братства истурчила;

тек домаће нападнемо Турке,

свој својега никад пуштат неће;

разлучи се земља на племена,

крвава се исклати племена,

враг ђаволу доћи у сватове

те свијећу српску угасити!

Зло се трпи од страха горега.

ко се топи хвата се за пјену;

над главом се надодају руке!

                                                   ***

Владика (чита писмо од ријечи до ријечи):

Селим везир, роб роба свечева,

слуга брата сунца свијетскога,

а посланик од све земље цара.

На знање ви, главари с владиком!

Цар од царах мене је спремио

да облазим земљу свуколику,

да уредбу видим како стоји:

да се вуци не преједу меса;

да овчица која не занесе

своје руно у грм покрај пута;

да подстрижем што је предугачко,

да одлијем ђе је препунано;

да прегледам у младежи зубе

да се ружа у трн не изгуби,

да не гине бисер у буниште;

и да раји узду попритегнем,

е је раја ка остала марва.

Па сам чуо и за ваше горе.

Породица света Пророкова

зна јунаштву праведну цијену.

Лажу људи што за лафа кажу

да се миша и најмање боји.

Хајте мени под мојим шатором,

ти, владико, и главни сердари,

само да сте цару на бјељегу,

за примити од мене дарове,

па живите као досле што сте.

Јаки зуби и тврд орах сломе;

 добра сабља топуз иза врата,

а камоли главу од купуса.

Шта би било одучити трске

да не чине поклон пред орканом?

Ко потоке може уставити

да к сињему мору не хитају?

Ко изиде испод дивне сјенке

Пророкова страшнога барјака,

сунце ће га спржит као муња.

Песницом се нада не растеже!

Миш у тикви - што је него сужањ?

Узду глодат - да се ломе зуби!

Небо нема без грома цијену.

 У фукаре очи од сплачине.

Пучина је стока једна грдна –

добре душе, кад јој ребра пучу.

Тешко земљи куда прође војска!

                                                ***

                   Владика Данило (отпишује):

Од владике и свијех главарах

Селим-паши отпоздрав на писмо.

Тврд је орах воћка чудновата,

не сломи га, ал' зубе поломи!

Није вино пошто приђе бјеше,

није свијет оно што мишљасте.

Барјактару дариват Европу

грехота је о том и мислити!

Веља крушка у грло западне.

Крв је људска рана наопака,

на нос вам је почела скакати;

препунисте мјешину гријеха!

Пуче колан свечевој кобили

    ***

Не требује царство нељудима,

нако да се пред свијетом руже.

Дивљу памет а ћуд отровану

дивљи вепар има, а не човјек.

Коме закон лежи у топузу,

трагови му смрде нечовјеством.

се сјећам што си рећи хтио.

Трагови су многи до пећине-

за горске се госте не приправља!

У њих сада друге мисли нема

до што остре зубе за сусједе,

да чувају стадо од звјеради.

Тијесна су врата уљанику,

за међеда скована сјекира.

Јошт имате земље и овацах,

па харајте и коже гулите!

зло, под горим, као добро, под злом.

Спуштавах се ја на ваше уже,

умало се уже не претрже;

отада смо виши пријатељи,

главу ми памет ућерасте.

Београд : Просвета, 1957.


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Вишња Бубањ Вучић ПР Едукативни центар Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 67336623
ПИБ: 114117568