Љубавни растанак, Народна лирска песма

 Љубавни растанак, Народна лирска песма

Два цвијета у бостану расла,

плави зумбул и зелена када.

Плави зумбул оде на Дољане,

оста када у бостану сама.

Поручује зумбул са Дољана:

„Душо моја, у бостану кадо,

како ти је у бостану самој?“

Одговара из бостана када:

„Што је небо, да је лист `артије,

што је гора, да су калемови,

што је море, да је црн мурећеп,

па да пишем три године дана,

не бих моји` исписала јада.“