Књижевни правци
Ренесанса XVI век;
- обнова (препород);
- човек приказан као слободно и свестрано обдарено биће;
- цене се: одмереност, равнотежа, хармонија, духовна ведрина и оптимизам;
Виљем Шекспир, Мигуел де Сервантес, Ђовани
Барок од средине XVI века до средине XVII века;
- јављају се теме греха, испаштања, пролазности свега људског;
- гомилање изражајних средстава
По најширем мишљењу ту спадају сви писци од 1550. до 1750.
Класицизам XVIII век;
- књижевност је систем правила који захтева дисциплину и ред;
- најзаступљеније књижевне врста: трагедија и комедија;
Молијер, Гете, Ла Фонтен, Лукијан Мушицки
Модерна крајем XIX века;
- бежање од пуке реалности, песимизам, обраћање унутрашњем човековом животу, осећајност, субјективност;
Јован Дучић, Милан Ракић, Алекса Шантић, Владислав Петковић Дис
Романтизам на прелазу из XVIII у XIX век;
- буђење националног духа, прошлост, традиција, природа
- истицање маште, емоција, песимистично расположење;
- нови тип јунака – горди индивидуалиста;
- лирске песме, драме, роман у стиху, писмо, поема, еп;
Бајрон, Пушкин, Бранко Радичевић; Јован Јовановић Змај, Петар Петровић Његош; Ђура Јакшић, Лаза Костић
Реализам друга половина XIX века;
- уметност треба да прикаже живот онаквим какав јесте;
- човек је обично друштвено биће;
- писац је пажљив посматрач и брижљиво испитује чињенице;
- проза, роман, приповетка, друштвена драма;
Лаза Лазаревић, Симо Матавуљ, Стеван Сремац, Радоје Домановић