Срце од мастила, Корнелија Функе

Срце од мастила, Корнелија Функе

  • Књижевни род: епика
  • Књижевна врста: роман
  • Тема: Мегин отац Мо оживљава ликове из књиге читајући наглас

Корнелија Функе (Дорстен, 1958), немачка књижевница позната по трилогији Свет од мастила https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A4%D1%83%D0%BD%D0%BA%D0%B5

Срце од мастила (одломак)

Странац у ноћи

  • Месец је заиграо у оку дрвеног коњића и у оку
  • миша када их је Толи извукао испод јастука да их
  • види. Чули су се откуцаји сата, и у тишини му се
  • чинило да чује сићушна боса стопала како трче по
  • поду, а затим кикотање и шапат, и некакав звук,
  • као да неко окреће странице некакве велике књиге.
  • Луси М. Бостон, Деца Грин Нова

Те ноћи је падала киша, ситна, шапутава. Још би годинама после тога Меги само затворила очи и већ би зачула исти звук, као кад неко сићушним прстима удара по прозору. Негде у мраку лајао је пас, и Меги није могла да заспи, колико год да се окретала са једне стране на другу.

Под јастуком јој је била књига коју је читала. Корице су јој притискале уво, као да је књига хтела поново да је намами међу своје странице. „О, мора да је веома удобно држати нешто тако ћошкасто и тврдо под главом", рекао јој је отац када јој је први пут нашао књигу под јастуком. „Признај да ти ноћу шапуће своје приче на увце.“

„Понекад!“, одговорила је Меги. „Али то функционише само код деце.“ Због тога ју је Мо уштинуо за нос. Мо. Меги је оца одувек тако звала.

Те ноћи - у којој је толико тога почело и у којој се толико тога променило за сва времена - Меги је имала једну од својих омиљених књига под јастуком, и пошто јој киша није дала да заспи, усправила се у кревету, протрљала очи да отера умор и извукла књигу. Када ју је отворила, странице су зашуштале обећавајући. Меги је сматрала да тај први шапат код сваке књиге звучи другачије, у зависности од тога да ли унапред зна шта ће јој књига испричати. Али сада је требало прво наћи светло. У фиоци ноћног сточића била је сакрила кутију са шибицама. Мо јој је бранио да ноћу пали свеће. Није хтео ватру у кући. „Ватра једе књиге“, говорио би, али она је, на крају крајева, имала дванаест година, и могла је да пази на два-три пламена свећа. Меги је обожавала да чита уз светлост свећа. На прозору су стајала три свећњака и три лампе. Управо је држала упаљену шибицу приносећи је једном од црних фитиља кад је зачула кораке напољу. Уплашено је угасила шибицу - о, како ће се касније дуго сећати свега! - приближила се прозору влажном од кише и погледала напоље. Тада га је угледала.

Мрак је био блед од кише, а странац напољу тек нешто мало јаснији од сенке. Меги је једино јасно могла да му види лице. Коса му се била залепила за мокро чело. Капи кише сливале су се са њега, али он на то није обраћао пажњу. Стајао је тамо непомично, прекрштених руку, као да на тај начин жели макар мало да се загреје. И гледао је у њихову кућу.

Морам да пробудим Моа!, мислила је Меги. Али остала је да седи, док јој је срце лупало, и кроз прозор је гледала у ноћ, као да ју је тај странац заразио својом укоченошћу. Изненада је окренуо главу и Меги се учинило да ју је погледао право у очи. Скочила је са кревета таквом брзином да јој је отворена књига пала на под. Боса је истрчала из собе, напоље, у мрачан ходник.

У старој кући било је хладно иако је већ био крај маја.

У Моовој соби још је горело светло. Често је остајао будан до касно у ноћ, и читао. Љубав према књигама Меги је наследила од њега. Када би је усред ноћи пробудио ружан сан, дотрчала би код њега и ништа је не би боље успавало од његовог мирног дисања и звука окретања страница. Ништа не би отерало лоше снове боље од шуштања хартије прекривене штампаним словима.

Али она прилика тамо пред кућом није била сан.

Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
Матични број: 65869853    ПИБ: 112095452