Мали Принц, Антоан де Сент Егзипери

Мали Принц,  Антоан де Сент Егзипери    (одломци)

Мали Принц је сад био блед од беса.

- Милионима година цвеће ствара трње. Милионима година овце ипак једу

цвеће. Зар није озбиљно ако покушамо да схватимо зашто се цвеће толико

труди да створи трње које ничему не служи. Зар није важан рат између оваца и

цвећа? Зар то није озбиљније и важније од рачуна неког црвеног дебељка? И

ако ја познајем један јединствени цвет, којег нема нигде осим на мојој

планети, и који једна мала овца може да уништи у једном трену, просто тако,

једног јутра, чак и не схватајући шта чини, зар то није важно!

Он поцрвени, затим настави:

- Ако неко воли један цвет који постоји само на једној међу милионима

звезда, то је довољно да буде сретан када их посматра. Он каже себи: »Мој

цвет је негде тамо...« Али ако овца поједе цвет, то је за њега као да су

се одједном све звезде угасиле. И зар то није важно!

Није могао више ништа да каже. Изненада је заплакао. Ноћ се спустила. Бацио

сам алат. Није ми више било стало до мог чекића, до завртња, до жеђи и смрти.

На једној звезди, на једној планети, на мојој, на Земљи, постојао је један

мали принц кога је требало утешити. Узео сам га у наручје. Љуљао га. Говорио

сам му: ,,Цвет који волиш није у опасности... Нацртаћу твојој овци брњицу...

Нацртаћу твоме цвету оклоп... Ја..." Нисам више знао шта да кажем. Осећао

сам се веома неспретан. Нисам знао како да му приђем, како да му се

приближим. Тајанствена је земља суза.

Убрзо сам боље упознао тај цвет. На планети малог принца било је

Тада је Мали Принц, иако добронамеран у својој љубави, почео брзо да сумња у цвет. Озбиљно је схватио безначајне речи и постао веома несрећан.

***

„Није требало да га слушам“, повери ми се он једног дана, „никада не треба слушати цвеће. Треба га гледати и мирисати. Мој цвет је обавијао мирисом читаву моју планету, али ја нисам знао да се томе радујем. Та прича о канџама, која ме је толико раздражила, требало је да ме разнежи… Ја тада нисам био у стању да схватим! Требало је о њему да судим по делима, а не по речима! Он ме је опијао мирисом и надахњивао. Никада нисам смео да побегнем! Морао сам да наслутим његову нежност скривену иза његових лукавстава. Цвеће је тако противречно! Али ја сам био сувише млад да бих умео да га волим!“

Загреб : Младост, 1974.