Кањош Мацедоновић, Стефан Митров Љубиша

                           Кањош Мацедоновић      Стефан Митров Љубиша

  • Место и време: Паштровићи (Црна Гора), дуждева палата у  Венецији, Фурланово острво, XVIII век
  • Књижевни род: епика
  • Књижевна врста: приповетка
    • Приповетка: слика један део живота главног лика или друштва
  • Тема: Кањошев двобој са Фурланом за слободну трговину Паштровића
  • Ликови: Кањош Мацедоновић, млетачки дужд, див Фурлан
  • Мотив: Давид и Голијат (мали јунак побеђује дива).

Стефан Митров Љубиша (Будва,1824  – Беч, 1878), збирке приповедака: Приповијести црногорске и приморске, Причања Вука Дојчевића. Сарајево : Свјетлост, 1945.

Кањош Мацедоновић  (одломци)

Приспије Кањош у Млетке, у најлепше доба године. Гдје ће, гдје неће, те он код оне тројице гдје је пио кафу. Не пусти га стажа од прве уљести, него му викну „ Не можеш амо; но ако ћеш да се судиш, хајде код Четрдесетине“.

Видје Кањош да су га почели опет слати од Вука до Новака, пак одговори стражи срдито:

-Баш нијесу то посла за која ја идем Четрдесетине, него Тројице. Ја сам, ако ти је драго знати, заточник дуждев.

***

-Ми се надали да ће нам доћи бољи и виши јунак нег си ти.

Наједи се Кањош да пукне:

-Моја господо! Бољи и виши пођоше божијем и вишијема, а ја једва вас допадох.

***

Дадоше му пратиоца и рекоше да иде с њим, да ће га он провести до Фурлана и казати му гдје ће га закопати.

Бијаше сунце по неба превалило кад приспију на обалу.

- Тамо ти је- рече вођа- на тој острвици мегданџија, а ево ти чуњ пак се превези сам.

А Кањош њему: - Хајде, болан, са мном, завези и превези ме, даћу ти плату, пак ми буди и дјевер.

-Нијесам се ја помамио, нити ми је, Богу да је за славу, живот омрзнуо! - одговори вођа,

пак побјегне у бестрв.

Остаде Кањош сам. - Сад што ћу да радим! Могло ми је бити да сједим дома као господин. Нанесе ме неки гријех да овдје лудо погинем: пак да је за кога ни по јада, но за ове страшиве и надуте никове. Идем баш на конак, пак ћу сутра опет пред суђе нека ми даду пратиоца да ме дјеверују, ако погинем да ми се барем зна гроба, овако могу лудо пропасти прије мегдана...

У томе се одвезе од острвице чуњ и допре к обали. Кад ли збиља Фурлан палошином о пасу, а одио вучетину.

Вика Кањошу: - Што си ту, зла ти cpeћa! Који си?-

- Ја сам-, рече Кањош, -заточник дуждев; него кажи гдје ћемо се сјећи?-

-  Не шали се, него кажи ко си, викну Фурлан.

- Знаћеш брзо који сам-, одговори Кањош, - него хајде да се сијечемо, није мени дангубити.

Пак се до'вати за мач, а зашкрипи зубима. Укрцају се свак у свој чуњ и завезу по крми. Кад допру к острвици, скоче оба једанак на крај , а Кањош отисне свој чуњ од краја.

Што чиниш - викне Фурлан -што отури чуњ, јеси ли при себи?

-Не требају нам два- одговори Кањош- ја ћу се твојијем вратити; а теби већ не требује ни

чуња ни коња; ти си своју чашу испио.

Препаде се Фурлан, пак му стаде причати колико је јунака посјекао и убио.

А Кањош њему: - Мучи, рђо; ти нијеси јунака јошт ни видио, камо ли убио, него баци ту палошину да ти вежем руке наопако, да те водим дужду, е да му се смилује и да ти опрости кад те таква види.

-Прођи се белаја и боја- додаде Фурлан- него хајде под мој шатор да ручамо, а вјеруј ми незнана делијо, тај дужд за кога ћеш гинути, једнаки је душманин и мени и теби, пак те жалим гдје те ђаво нанио да ти попијем ту праву крв.

-Ништа ме не жали- викне Кањош, пошто тргне из корица мач и насрне на Фурлана.

А овај одбије палошем мач, и на тилулу му направи зубац, би палац утонуо. Поврне Кањош и другом и трећом, но Фурлан вјешто одбија махове, док га Кањош, обиграјући окрене сунцу у очи. Потегне Фурлан једном, и чисто, да се Кањош некако хитро не усука, хћаше га раскројити. Док Фурлан махну другом, Кањош га уграби и проби мачем с лијеве сисе на десну лопатицу. Паде Фурлан, а удари му из ране кужањ крви као да си вола заклао. Допаде Кањош, дигне му с руке прстен, а распаше палош, па га остави да диха.

Укрца се у чуњ и доприје обали. Кад ли се ту накупило све што је жена у Млецима. На девет јада док је себи пут прокрчио и на конак приспио, а оне жене за њим у пратњу појањем и весељем.

-Теже ми бијаху оне жене-  казивао је послије Кањош- него Фурлан и његов палош.

Пуче по граду глас као муња да је Фурлан погинуо. Неко прича да му је видио главу, неко срце, неко описива бој као да је све очима гледао, а стотина га опколили да чују. Зазвоне звона у свијем црквама; позатварају дућане прије мрака; ударе свирале и бубњи, расвијетле град да се види као усред подна, а народ врви одсвукуд на чопоре к великој цркви да Богу захвали и завјете прилаже, што се град ослободио тако страшне биједе. У првом мраку око триста људи ођедени у једнакој ношњи, а за њима свијета на гомиле са зубљама, дублијерима и свијетњацима, дођу пред кућу Кањошеву и пренесу ra у златна носила и дуждев двор, гдје му је сву ноћ пошта и весеље трајало. Пропитују дуж и господа о сјеки и о Фурлану, гледају му и обидују мач, а он донио са собом прстен и палош Фурланов на поклон дужду;

- Ево ти, честити дужде, обиљежа која сам дигао са мртва одметника. Овако ти сваки непријатељ обршио и на мору и на суху, као што је данас овај Фурлан. То Кањош изусти, а дужде га објеручке загрли и пољуби посред чела.

Сутра у подне пође дужде са свом господом у Светога Марка на благодарност, а за њим непрегледна пука, као тушта. Бијаше црква урешена као што бива у највишим светковинама. Кањошу опредијелише мјесто одвојено и узвишено според дужда, а црква се напунила господе и набило једно на друго да не могу хрхнут'. Иза службе божје, пође дужде с Кањошем о десној, с господом и с пратњом у велику одају, гдје се дужди круне и цари примају. Свод јој је позлатом извезен, ступови мраморни златном жицом опточени, столи од кадифе с бисерним уресом, а дуждево престоље од слонове кости окићено ловорјем. Сједе дужде, пак са престаља поче говорити талијански. Кад прекиде, један од оне господе преведе Кањошу нашки дуждеве ријечи, пуне меда и захвалности њему и опћини која га је послала.

- Сад- рече тумач- ево смо отворили благо светога Марка, приступи и узми колико те је воља, и што сам заповиједаш.

Приступи Кањош гвозденој су три браве скрињи, кад ли скриња пуна удушена златнијех дуката. Погледа Кањош благо, пак се посмијехну, извади из тобоца својега дукат и баци у скрињу.

- Што чиниш? - викне зачуђени тумач.

А Кањош њему: -Да се из ове скриње диже а не меће то би благо брзо нестало: брзо бисте јој дно видјели.

Мало затијем рече Кањошу онај исти господин да би било дужду веома драго да се с њим освати, и да би му рад поклонити кћер једину у жену.

- Благодарим- рече Кањош- на такву племениту понуду. У нашој је опћини обичај непрекидни да се свак жени у свому јату, и тако чувамо поштење нашијем сестрама.

- А да тражи- вели ти дужде, какви дар!

-Питам- викне Кањош- да нам не узимате царине ни мрнара, да стојите поштено на погодби коју смо утврдилц при предаји, и за боље јемство да се зове именом нашега народа она обала у Млецима при мору гдје се искрцава наша трговина. Другога дара и обиљежја нити тражим, нити примам.

Нареди сенат да се то мјесто за довијека назива Славенскијем тргом, La riva degli Slavoni, и прописа да се на њем искрцавају и распродају славенске трговине довозне, без царине и ђумрука. Но су те наредбе и ти прописи трајали колико мачки муж. Име трга Млечићи преокрену у ниско и подло - Riva dei schiavoni; а мало по мало уведу царину и почну узимати мрнаре, не пазећи ни на погодбу ни на ријеч Кањошу задану. Зато и остаде у народу пословица, која се и данас спонаша: Како су чинили, тако су и обршили.

 

Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
Матични број: 65869853    ПИБ: 112095452