Подне, Јован Дучић

                                     Подне                    Јован Дучић         

Из циклуса песама Сенке на води.

  • Књижевни род: лирика
  • Књижевна врста: описна (дескриптивна) песма
    • Описна (дескриптивна) песма: песник слика природу и њене појаве исказујући своја најдубља осећања
    • Описна (дескриптивна) песма: даје опис природе која је код песника изазвала посебан доживљај, она је само оквир за песникове мисли и осећања.
  • Тема: опис мора у подне и песников доживљај
  •          Први део песме (прве три строфе): опис природе
  •          Други део песме ( задња два стиха): стање у души песника
  • Мотиви: острво, сунце, море, горе, галеб
  • Лирски субјекат: песник
  • Строфа: катрени (строфа од четири стиха)
  • Рима: обгрљена рима (римују се 1. и 4. стих, 2. и 3. стих)
  • Опкорачење: Све је тако тихо. И у мојој души
    Продужено видим ово мирно море
  •                     Опкорачење: из једног у други стих преноси се синтаксичка целина
  • Епитети: младо, крупно, сребрни
  •             Епитет: означава неку њену битну, сликовиту и значајну особину
  • Контраст: чемпрес и бор, острво и море, обала и шума, свод и дно
  •            Контраст: два појма се пореде по супротности да би се истакла оба члана
  • Метафора: слан и модар мирис, љубичасте горе, гранитне, до свода
  •              Метафора: скраћено поређење, има пренесено значење
  • Персонификација: површина шушти и целива стене
  •              Персонификација: предметима и појавама се придају особине људи;
  • Ономатопеја: шушти, трепти
  •             Ономатопеја: подражавање гласова и звукова из природе

Јован Дучић (Требиње, 1874 – Гери, Индијана, САД 1943.) писац, песник, дипломата. Најпознатије песме: Јабланови, Залазак сунца, Село, Подне, Поље; Проза: Благо цара Радована. Београд : Нова штампарија "Давидовић", 1908.  https://sh.wikipedia.org/wiki/Jovan_Du%C4%8Di%C4%87

Подне

Над острвом пуним чемпреса и бора,
Младо, крупно сунце пржи, пуно плама;
И трепти над шумом и над обалама
Слан и модар мирис пролетњега мора.

Љубичасте горе, гранитне, до свода,
Зрцале се у дну; мирно и без пене,
Површина шушти и целива стене;
Свод се светли топал, стаклен, изнад вода.

Прах сунчани трепти над испраним песком,
И сребрни галеб понекад се види,
Светлуца над водом. И миришу хриди
Мирисом од риба и модријем вреском.

Све је тако тихо. И у мојој души
Продужено видим ово мирно море:
Шуме олеандра, љубичасте горе,
И блед обзор што се протеже и пуши.

Немо стоје у њој сребрнасте, родне
Обале и врти; и светли и пали
Младо, крупно сунце; и не шуште нали —
Галеб још светлуца. Мир. Свуда је подне.

Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
Матични број: 65869853    ПИБ: 112095452