Буре, Исидора Секулић

  Буре,  Исидора Секулић (одломак)

…С почетка je било неког детињег страха, и ja бих почешће искакала из бурета да се после мале паузе и ослушкивања опет вратим у њ. Али навика je брзо дошла, и ja се од бурета нисам одвајала. И ако je требало да ме траже, тражили су ме у бурету, и ако je требало да ме нађу, нашли су ме у бурету. Штавише, касније сам и ону једну даску, која je уласка ради скинута, наслањала изнутра, тако да сам осим отвореног крова, била сасвим заграђена и била сасвим сама. Псима и мачкама je улаз био забрањен, моме брату je у бурету било тесно, а крилати моји гости долазили су одгоре.

У овом шупљикавом и смежураном дворцу бујала je нека лака, мека и тиха фантазија, и док су друга деца напољу грајала и целог лета трчала од тарабе до тарабе за једним лептиром, мала бледа девојчица сањала je у бурету своју робинзонијаду.

Сањала ο великим морима по којима се коралска острва љуљају као котарице цвећа. Ο пределима где сунчани зраци у тешким дебелим видицима падају на земљу, и где нема друге хладовине и свежине до кад морске птице рашире своја крила и водом са свога перја попрскају цвеће. Сањала ο страшној студи и глечерима из чијих се пукотина плази чудна плава светлост, и осећала да тамо на северу, у оним смрзнутим енергијама, мора лежати клица и стихија праве вечности.

У тој трулој колибици сам научила да волим оно што се не види, оно што немам, и оно што мора да прође.

Волела сам сунце, светлост, лептире, бубице и цврчке. Волела сам их нервозно и са стрепњом, јер сам видела да сунце залази, и знала да ће за дан или за недељу поумирати шарени и луди лептири, и да ће за мало попадати изнурени мали цврчци. Попадаће, и врућина ће их спржити, и ja ћу можда сама изгазити осушене лешинице веселих мојих певача.

...Неко време, свако јутро у једно исто доба, на једну исту дашчицу долазила je, не знам откуд, чудна нека мала, усплахирена и ћутљива птица. Климнула би главом на све стране мог бурета, затреперила телом као да ће сваким перцем за себе полетети, и после неколико тренутака нестала. Покушала сам да у тањирићу оставим мрвица, од хлеба, од колача, воћа и шећера, али се птица увек једнако понашала и никад ништа није додирнула. Зашто je та животињица долазила, шта ју je привлачило, шта je гледала и шта je видела? Није ми се дало да разлог докучим, али сам ту птицу волела као што се воли симбол љубави и доброте.

Београд : Рад, 1986.


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Вишња Бубањ Вучић ПР Едукативни центар Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 67336623
ПИБ: 114117568