ЗАВРШНИ ТЕСТ 8

Прочитај текст о употреби лека Андол.

Сажети опис својстава лека Андол

1. НАЗИВ ЛЕКА

Андол 100 мг таблете

2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ

Једна таблета садржи 100 мг ацетисалицилатне киселине у пуферираном облику.

3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК

Таблета Андол 100 таблете су беле, округле таблете са словом П на једној страни и урезом на другој страни. Урез није намењен за ломљење таблете.

4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ

4.1. Терапијске индикације Андол 100 мг таблете примењују се за:  секундарну превенцију инфаркта миокарда у болесника с инфарктом миокарда у историји болести  секундарну превенцију можданог удара у болесника с можданим ударом спречавање тромбоемболије након оперативних или интервенцијских захвата на крвним судовима…

4.2. Дозирање и начин примене

Овај лек намењен је дуготрајном лечењу. Пре првог узимања лека потребна је препорука лекара.

Дозирање

 Препоручена доза је 1 таблета једном дневно. Педијатријска скупина болесника Ацетилсалицилатна киселина не сме се примењивати код деце и адолесцената млађих од 16 година, осим ако није посебно индицирано од стране лекара. Старији болесници Ацетилсалицилатна киселина се опрезно примењује код старијих болесника који су склонији развоју нуспојава…      

Којем узрасту се не препоручује коришћење лека? Означи тачан одговор.

Означи стил којим је написан Сажети опис својстава лека Андол.

Обележи одговарајућа тумачења одломка из дела Срце од мастила Корнелије Функе.

Срце од мастила, Корнелија Функе 

Те ноћи је падала киша, ситна, шапутава. Још би годинама после тога Меги само затворила очи и већ би зачула исти звук, као кад неко сићушним прстима удара по прозору. Негде у мраку лајао је пас, и Меги није могла да заспи, колико год да се окретала са једне стране на другу.

Под јастуком јој је била књига коју је читала. Корице су јој притискале уво, као да је књига хтела поново да је намами међу своје странице. „О, мора да је веома удобно држати нешто тако ћошкасто и тврдо под главом", рекао јој је отац када јој је први пут нашао књигу под јастуком. „Признај да ти ноћу шапуће своје приче на увце.“

„Понекад!“, одговорила је Меги. „Али то функционише само код деце.“ Због тога ју је Мо уштинуо за нос. Мо. Меги је оца одувек тако звала.

Те ноћи - у којој је толико тога почело и у којој се толико тога променило за сва времена - Меги је имала једну од својих омиљених књига под јастуком, и пошто јој киша није дала да заспи, усправила се у кревету, протрљала очи да отера умор и извукла књигу. Када ју је отворила, странице су зашуштале обећавајући. Меги је сматрала да тај први шапат код сваке књиге звучи другачије, у зависности од тога да ли унапред зна шта ће јој књига испричати. Али сада је требало прво наћи светло. У фиоци ноћног сточића била је сакрила кутију са шибицама. Мо јој је бранио да ноћу пали свеће. Није хтео ватру у кући. „Ватра једе књиге“, говорио би, али она је, на крају крајева, имала дванаест година, и могла је да пази на два-три пламена свећа. Меги је обожавала да чита уз светлост свећа. На прозору су стајала три свећњака и три лампе. Управо је држала упаљену шибицу приносећи је једном од црних фитиља кад је зачула кораке напољу. Уплашено је угасила шибицу - о, како ће се касније дуго сећати свега! - приближила се прозору влажном од кише и погледала напоље. Тада га је угледала.

Мрак је био блед од кише, а странац напољу тек нешто мало јаснији од сенке. Меги је једино јасно могла да му види лице. Коса му се била залепила за мокро чело. Капи кише сливале су се са њега, али он на то није обраћао пажњу. Стајао је тамо непомично, прекрштених руку, као да на тај начин жели макар мало да се загреје. И гледао је у њихову кућу.

Обележи три особине лика Меги из одломка Срце од мастила Корнелије Функе.

Означи врсту подвучене речи у датој реченици.

Меги је оца одувек тако звала.

Обележи службу (функцију) подвучене речи.

Гледао је у њихову кућу.

Означи падеж, граматички род и број подвучене речи.

У Моовој соби још је горело светло

Означити врсту подвучене синтагме.

Као да неко окреће странице некакве велике књиге.

Обележи две гласовне промене у подвученој речи.

Ишао је тешким кораком низ улицу.

Одреди врсту подвучене зависне реченице.

Корице су јој притискале уво, као да је књига хтела поново да је намами међу своје странице.

Обележи значење подвучене речи.

Али то функционише само код деце.

Означи назив књижевног језика који је био у употреби код Срба од XIII до прве половине XVIII века.

Означи реченице у којима је исправно написано велико слово.

Означи реченицу у којој је примењено правило о спојеном и одвојеном писању речи.

Означи име књижевника чији биографски подаци су дати.

Рођен у Мокрину, у Банату. Живео и стварао у Београду и Новом Саду. Био је песник, сценариста, драматург, редитељ и сликар. Најпознатији је по збиркама песама за младе Плави чуперак, Шашава књига, Свашта умем и друге.

Обележи књижевни род дела из којег је следећи одломак.

ОТАЦ: Тако. Е то је лепо од вас. А где би ти, кићо (Најмлађем), волео да путујеш, на пример?

МЛАЂИ: Ја у Земун.

ОТАЦ: Ти немаш великих претензија и то је лепо од тебе! (Старијем): А ти?

 СТАРИЈИ: Ја у Врању.

ОТАЦ: Врло добро, то је и онако уз пут кад се пође у Земун. (Млађој) А ти, где би ти волела да путујеш?

МЛАЂА: Ја, тата, у Италију. Тако бих волела да путујем у Италију.

ОТАЦ: Сасвим. Италија је лепа земља, треба тамо да путујемо.

МЛАЂА: Па зар ћете ме водити?

ОТАЦ: Разуме се. ’Ајде, спремај се!

МЛАЂА (Скаче весело.): Јаој, ала је то дивно, путоваћу у Италију.

ОТАЦ (Старијој): А ти?

СТАРИЈА: Ја бих тако волела у Швајцарску.

Обележи тумачење датог одломка из текста Бајка о зрну песка Стевана Раичковића.

На пустињски песак, који је лежао непомично, падали су ужарени зраци сунца. Свуда унаоколо, до у недоглед, владала је мукла тишина. Тако је то трајало данима и месецима, годинама и вековима.

       Једно малено зрнце, које се налазило на површини пешчаних наслага, отпоче једног јутра, неким чудом, да мисли. У његовој сићушној глави ројиле су се велике слике о неком друкчијем и необичнијем животу. Пешчано зрнце је зажелело да се покрене из своје зажарене једноличности, да напусти ово досадно место са којег се није чуо ни шум, ни глас, нити се могло било шта, сем песка, видети.

       Уто дуну пустињски ветар.

      Један слој песка са површине покрену се из своје непомичности и полете кроз ваздух. У сивом пешчаном облаку, који је пловио над пустињом, налазило се и зрнце које мисли. У његовој сићушној глави први пут је ликовала мисао: „Почело је, најзад!“

      После неколико часова ваздушне вожње, зрнце паде крај једне зелене оазе. Начуљило је свој сићушни слух и ослушкивало весело клокотање извора. Дани и ноћи су постајали све занимљивији. У оазу су навраћали бедуини са камилама. Довикивали су се међу собом, а понекад и певали. О, колико је само тада било шумова!

Означи врсту строфе.

Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје,             
А танак и бео снег покрио поља и равни,
И сниски, тршчани кров, У даљини губе се брези
И круже видокруг тавни.

Означи стилске фигуре у одломку народне лирске песме Љубавни растанак.

Два цвијета у бостану расла,
плави зумбул и зелена када.
Плави зумбул оде на Дољане,
оста када у бостану сама.

Обележи форму приповедања у датом одломку.

Никакво сажаљење инжењера, који су планирали аутостраду, према једном живом створу као што је јабука, нити увиђавност према њеном племенитом плоду, већ пусти случај поштедео је ту стару, квргаву, од дугогодишњих кошава вазда помало рашчупану и ка западу нахерену воћку. Извесни рачуни суседнога насеља тражили су да се правац старога друма, џомбасте „царске џаде”, баш код ње повије, те она оста, с комадом давнашњег јарка, у окуци.