ЗАВРШНИ ТЕСТ 1

Прочитај одломак из текста Ернеста Хемингвеја Старац и море, а потом означи тачан одговор на питање.

„Сантјаго“, рече му дечак кад су се успели уз обалу уз коју је пристао чамац. „Сад могу да ти се вратим. Пуно смо зарадили.“
Старац је научио дечка риболову, и дечак га је волео.
„Не“, рече старац. „Ти си сад на чамцу који доноси срећу. Па, остани на њему.“
„Али сећаш ли се оних осамдесет седам дана када ниси уловио ниједну рибу,
па смо затим свакодневно читаве три недеље ловили велике рибе?“
„Сећам се“, рече старац. „Знам да ме ниси напустио иако те је нагризала сумња.“
„Тата је то безусловно желео, а ја сам још млад те га морам слушати.“
„Знам“, рече старац. „То је сасвим природно.“
„Он нема много вере.“
„Нема“, рече старац. „Али ми је имамо, је ли?“
„Да“, рече дечак. „Да ли те смем позвати на чашу пива на Тераси, а затим да однесемо прибор кући?“
„Зашто да не?“ рече старац. „Међу рибарима...“
Седели су на Тераси и многи рибари су пецкали старца, али он се није љутио.
Неколико старијих рибара посматрали су га и били тужни. Али, они то нису показивали и говорили су пристојно о морским струјама и дубинама, и о стално лепом времену,
и о томе шта су све видели. Рибари, који су тога дана имали добар лов, већ су се
вратили с мора, драли своје туњеве и пребацивали их, у целој дужини преко две даске на чијим су крајевима по два човека посртала под теретом, у рибљи магацин где су чекали на кола-ледењачу која је требало да их превезе на пијацу у Хавани.
Они, који су уловили ајкулу, односили би је у фабрику на супротној страни залива, где јој се вади јетра, одстрањују пераја, и кожа гули, а месо се черечи и усољава.
Кад се источни ветар смири, шири се пристаништем мирис из фабрике за прераду ајкулиног меса. Али, данас се он једва осећао, јер је ветар дувао према северу а
затим се умирио, и на Териси је било пријатно и сунчано.

Ко је уловио ајкулу?

Означи одговарајућа тумачење текста Ернеста Хемингвеја Старац и море.

„Хајде да прибор однесемо кући“, рече дечак, „па да узмем мрежу и да пођем у лов на сардине.“

Означи службу (функцију) подвученог дела реченице.

Сандуци са мамцима су лежали под крмом чамца

У наведеној реченици употребљена је реч задаци чији основни облик је задатак.

Задаци нису били тешки.

Означи подврсту обележене речи.

Нико ништа не би украо старцу.

Одреди облик подвученог глагола, његово лице, број и род.

Узели су алат из чамца.

Означи врсту подвучене зависне реченице.

Када ветар промени правац, вратићу се натраг.

Обележи значење падежа подвучене речи.

Сандуци са мамцима су лежали под крмом чамца.

Обележи значење подвучене речи.

Био је сувише простодушан да би се упитао откад је постао тако скрушен и покоран.

Означи назив првог словенског писма.

Означи реченицу у којој је велико слово правописно правилно написано.

Обележи реченице у којима је исправно написана речца ЛИ.

Означи реченице у којима је запета написана по правописном нормом.

Означи име књижевника чији аутобиографски подаци су дати.

Он је први прави сатиричар међу српским реалистима. Он је творац српске сатиричне приповетке.

Његове  најзначајније приповетке су: Вођа, Данга, Мртво море, Страдија.

Обележи књижевни род дела из којег је дати одломак.

Текле реке, свака по своме: нека на исток, нека на запад, а нека с планине право у море. Па, и куда би?

Велика речна мајка спокојно је надгледала рађање нових река, унапред им одређујући ток. С рекама нема изненађења, нема брига.

Не рађају се често будале као она што је хтела да тече испод земље.

Означи главни мотив из датог одломка.

ПОЈАВА II 

Пређашњи, Журден, слуга. 

ЖУРДЕН (у домаћој хаљини са ноћном капицом) Дакле, господо, шта је? Де, покажите ми те ваше комендије! 

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Како? Комендије!? 

ЖУРДЕН: Да, како оно зовете: онај ваш певачки и играчки пролог, дијалог, шта ли? 

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Аха! 

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Изволите, ми смо готови! 

ЖУРДЕН: Дуго сте ме чекали, а то стога што се данас облачим баш као права господа. Мој кројач ми је послао свилене чарапе, које сам с муком навукао. 

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Молим, ми имамо кад. 

ЖУРДЕН: Молим вас обојицу да не одете док ми не донесу одело; желим да ме видите у њему. 

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Учинићемо све што заповедите. 

ЖУРДЕН: Видећете како ћу бити леп од главе до пете! 

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: У то смо уверени! 

ЖУРДЕН (показујући домаћу хаљину) И ово сам дао да ми се направи. 

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Дивна хаљина! 

ЖУРДЕН: Мој кројач ми је рекао да господа јутром носе овакве хаљине.

УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Стоји вам не може бити боље. 

 ( Молијер, Грађанин племић)

Означи стилске фигуре у наведеним стиховима.

Тихо ноћи, моје злато спава,
над главом јој од бисера грана.
А на грани ко да нешто бруји,
то су мали сићани славуји.

(Јован Јовановић Змај, Ђулићи)

Пажљиво прочитај одломак.

Обележи одговарајуће тумачење и поступке дечака.

 – Боже, да ми оздрави мајка! – тако ће рећи. Тада, није сумње, Бог ће га послушати, те јој послати здравље. И она ће тада устати са свога душека. Неће бити блиједа и мршава, него пуна и румена, нити ће бити овако тужна и сјетна, него весела, потпуно весела, те ће се с њиме, као и прије, шалити, носити га у наручју и пјевати му ону његову омиљену пјесму:

Божић, Божић бата,

Носи киту злата,

Да позлати врата

И обоја побоја

 И сву кућу до краја.

Осим тога, она ће зарађивати и куповати му колача од шећера, као некада. Сашиће му и лијепе, нове хаљине, да не иде у дроњцима, као сада.

– Мајко – зовну је тихо.

 – А… – одазва се болесница, стењући.

– Још мало… па ћеш оздравити! – рече јој некако поуздано.

А затајио је како ће оздравити. Хтио је најприје да јој измоли од Бога здравље, па тек ујутру, кад се пробуди здрава и весела, да јој каже како је чекао отварање небеса и како је он Бога умолио…

Означи одговарајуће тумачење песме.

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња
Мис'о да још живиш, мој пределе млади.
Моја лепа звезда, мајка и робиња,
Боже! шта ли данас у Србији ради?

Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.
Оживеле воде, ђурђевак и руже.
И мирише земља која стално расте
У гроб и тишину, мој далеки друже.

Једно твоје вече. Идеш кући споро
Улицама страха, и душа ти јеца.
Твоје гладне очи, моја дивна зоро,
Храни љубав мајке: "Нека живе деца".

Улазиш у собу. Сузе те већ гуше.
А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше:
"Мама, зашто плачеш? Је л' писао тата?"

У велике патње невино питање
Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди...
Напољу је видно, као пред свитање.
К'о да ће се дићи гробови и људи.

Скупила си сузе у косе детиње.
Све вас гледам сада крај гозбе сироте.
Лице ти се ведри: то душа светиње
Љуби твоје чело, мој сјајни животе.

(Владислав Петковић Дис, Међу својима)