ЗАВРШНИ ТЕСТ 5

Прочитај пажљиво текст. Означи тачан одговор.

Прве примене пеницилина

У периоду непосредно након открића, Флеминг није предузимао значајније покушаје да in vivo покаже антимикробна својства пеницилина. Ово је значило да пун потенцијал пеницилина није одмах постао очигледан, па је и рад на изоловању његове чисте форме готово целу трећу деценију 20. века  био веома успорен.

Каснија истраживања су показала да најранији записи о успешној клиничкој примени пеницилина датирају из 1930. и 1931. Сесил Џорџ Пејн који је у то време радио у болници у Шефилду, узгајао је културе гљивице коју је Флеминг изоловао, и накнадно добијао, користећи се сличним методама као и Флеминг, филтрате пеницилина мале чистоће. Први покушаји његове примене као антисептика  у лечењу сикоза били су неуспешни, па је Пејн даље покушаје усмерио ка лечењу запаљења ока код беба. Према преживелим записима, први случај излечења бактеријске инфекције помоћу пеницилина забележен је 25. новембра 1930. 25. новембра 1930. петог пацијента терапија није била успешна. Пејн је ускоро напустио рад са пеницилином, великим делом због варијабилне ефикасности екстракта и уопштено малог интересовања за пеницилин у то време. Из истог разлога своје налазе никада није објавио.

Када је забележен први случај излечења бактеријске инфекције помоћу пеницилина?

Прочитај текст Прва примена пеницилина из првог задатка.

Уочи који изазови су били у раном развоју пеницилина.

Прочитај реченицу и одреди врсту подвучене речи.

Нисам га одавно видела.

Означи службу (функцију) коју има подвучени пример у датој реченици.

Своје налазе никада није објавио.

Означи које две гласовне промене су се десиле у подвученој речи.

Ускоро ће напунити педесет година.

Означи род и вид подвученом глаголу.

Све твоје мисли, жеље, поступци, овде су проклијали.

Означи назив подвученог глаголског облика, лице и граматички број.

Љутито машући репом риба се изгуби иза стене

Означи врсту подвучене зависне реченице.

Ја ћу ноћас чувати јабуку, да видим ко је бере.

Обележи значење падежа подвучених речи.

Тада се дугим штаповима одупиремо, издижемо се.

Прочитај одломак из текста Светлане Велмар-Јанковић, Улица Филипа Вишњића.

Обележи значење подвучене речи замиру.

Вишњић је осећао да певање доноси неко расветљење у смрачене људске унутрашњости: зато се трудио, све преданије, да у певању готово увек достигне онај тренутак кад слушаоци замиру јер ход сопствене судбине почињу да препознају у опеваним судбинама. У таквим тренуцима као да се између певача и слушалаца одстојање смањивало а празнине ишчезавале јер су, сви заједно и у исти мах, разазнавали корак смрти која је промицала. Тада би, само за час ослобођени сваког страха, постајали, само за тај час, чистији у себи…

Означи тачан одговор.

Којим језиком је написан Душанов законик из 1349. године?

Означи реченицу у којој је велико слово исправно написано.

Означи реченицу у којој је речца не исправно написана.

Означи реченице у којима је запета написана према правописној норми.

Означи име песникиње на коју се односе наведени биографски подаци.

Рођена у Бранковини код Ваљева. Била је професорка, песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије.

Описивана је као најзначајнија српска песникиња.

Означи књижевни род којем припада наведено дело.

Сећаш ли се ветра који се некад рађао
Сав зелен међу маљама на грудима Маљена?
Мајка је затварала капке пред боровима
Узнемиреним до горког корена иглица;
То је већ била ноћ, превелика за тебе
Као одело одраслих. А мајка носи свећу,
На степеницама пажљиво заклања пламен руком
Ветар. Сва су врата на кући закључана,
Борови и скитнице ће остати на ветру,
А ти си добар дечак и мајка ће пољупцем

Да запечати твоју данашњу јаву.

Анђели дајте да заспим, да спим,
Да ничега злог ја не сним.

Јер ноћ је велика и ветар је под прозором
И падају шишарке, и месец ће да буде
Чист и углачан од ветра, мали и округао.

Прочитај одломак из драме Данила Киша, Ноћ и магла. Означи тачну тврдњу која се односи на овај одломак.

МАРИЈА РИГО: Па, добро, Анди, какви су утисци? Да ли си нашао нешто од онога што си тражио? Двадесет година … Господе, није то мало! Кад се само сетим.. Као да те сад видим са твојим бернардинцем како се шеташ по обали реке.

МЛАДИЋ: Ето, рекао сам вам, нашао сам неке људе, а знате ли, знате ли, госпођо Риго, шта нисам нашао? Нисам нашао пејзаж. Говорио сам у себи: Шта је то за дрво двадесет година, шта је то за реку, за шуму, шта је двадесет година у животу једног храста… И долазим тамо, тамо где сам познавао свако дрво, сваки жбун, сваки цвет, и не налазим ништа од тога… Дрвеће су посекли, или га је однела вода, или су га срушили громови, река се за ових двадесет година преместила, мењала своје обале, подривала, прекрајала… ништа, ништа није остало од онога што сам очекивао да ћу поново наћи…

МАРИЈА РИГО: Забога, Анди, то је оно о чему говори Емил: лажне успомене. Како би могло…

МЛАДИЋ: Не, госпођо Риго, ја тачно знам да су стајале две велике тврдокорне букве крај насипа, тамо поред реке…

МАРИЈА РИГО: Какве букве, Анди… Ја се не сећам да су икада игде крај реке у близини села биле икакве букве … Колико се ја сећам, све до другог атара, све до грофовске шуме, нигде није било дрвета, него само гола равница, гола као длан…

Прочитај одломак из песме Отаџбина Ђуре Јакшића.

Означи подвучене стилске фигуре.

И овај камен земље Србије,
Што, претећ' сунцу, дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,                 
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Прочитај одломак из приповетке Кањош Мацедоновић Стефан Митров Љубише.

Означи тачне тврдње које се односе на особине Кањоша Мацедоновића.

Пуче по граду глас као муња да је Фурлан погинуо. Неко прича да му је видио главу, неко срце, неко описива бој као да је све очима гледао, а стотина га опколили да чују. Зазвоне звона у свијем црквама; позатварају дућане прије мрака; ударе свирале и бубњи, расвијетле град да се види као усред подна, а народ врви одсвукуд на чопоре к великој цркви да Богу захвали и завјете прилаже, што се град ослободио тако страшне биједе. У првом мраку око триста људи ођедени у једнакој ношњи, а за њима свијета на гомиле са зубљама, дублијерима и свијетњацима, дођу пред кућу Кањошеву и пренесу ra у златна носила и дуждев двор, гдје му је сву ноћ пошта и весеље трајало. Пропитују дуж и господа о сјеки и о Фурлану, гледају му и обидују мач, а он донио са собом прстен и палош Фурланов на поклон дужду;

- Ево ти, честити дужде, обиљежа која сам дигао са мртва одметника. Овако ти сваки непријатељ обршио и на мору и на суху, као што је данас овај Фурлан. То Кањош изусти, а дужде га објеручке загрли и пољуби посред чела.

Сутра у подне пође дужде са свом господом у Светога Марка на благодарност, а за њим непрегледна пука, као тушта. Бијаше црква урешена као што бива у највишим светковинама. Кањошу опредијелише мјесто одвојено и узвишено според дужда, а црква се напунила господе и набило једно на друго да не могу хрхнут'. Иза службе божје, пође дужде с Кањошем о десној, с господом и с пратњом у велику одају, гдје се дужди круне и цари примају. Свод јој је позлатом извезен, ступови мраморни златном жицом опточени, столи од кадифе с бисерним уресом, а дуждево престоље од слонове кости окићено ловорјем. Сједе дужде, пак са престаља поче говорити талијански. Кад прекиде, један од оне господе преведе Кањошу нашки дуждеве ријечи, пуне меда и захвалности њему и опћини која га је послала.

- Сад- рече тумач- ево смо отворили благо светога Марка, приступи и узми колико те је воља, и што сам заповиједаш.

 Приступи Кањош гвозденој су три браве скрињи, кад ли скриња пуна удушена златнијех дуката. Погледа Кањош благо, пак се посмијехну, извади из тобоца својега дукат и баци у скрињу.

- Што чиниш? - викне зачуђени тумач.

А Кањош њему: -Да се из ове скриње диже а не меће то би благо брзо нестало: брзо бисте јој дно видјели.

Мало затијем рече Кањошу онај исти господин да би било дужду веома драго да се с њим освати, и да би му рад поклонити кћер једину у жену.

- Благодарим- рече Кањош- на такву племениту понуду. У нашој је опћини обичај непрекидни да се свак жени у свому јату, и тако чувамо поштење нашијем сестрама.

- А да тражи- вели ти дужде, какви дар!

-Питам- викне Кањош- да нам не узимате царине ни мрнара, да стојите поштено на погодби коју смо утврдилц при предаји, и за боље јемство да се зове именом нашега народа она обала у Млецима при мору гдје се искрцава наша трговина. Другога дара и обиљежја нити тражим, нити примам.

Прочитај песму Божур Милана Ракића.

Означи уметничке одлике и тумачења који се односе на песму.

Божур

Како је лепа ова ноћ! Гле, свуда,
С тополе, раста, багрема и дуда,
У млазевима златокосим пада
Несуштаствена месечина. Сада,

Над ливадама где трава мирише,
У расцветаним гранама, сврх њива
Које се црне после бујне кише,
Велика душа месечева снива.

Све мирно. Тајац. Ћути поље равно
Где некад паде за четама чета ...
— Из многе крви изникнуо давно,
Црвен и плав, Косовом божур цвета ...