ЗАВРШНИ ТЕСТ 10

Означи реченице у којима је правилно написано велико слово.

Означи реченице у којима је запета правилно употребљена.

Означи реченицу која је написана по правописним правилима.

Прочитај одломак из романа.

Читаве ноћи Јованче је немирно спавао. Тек затвори очи, и већ се нађе у непознатој сумрачној пећини. Иза каменита стуба вири лисица, кези се. Дјечака хвата страх: ево је, сад ће скочити! Уто однекле испада Николица с кујом. Јованче му, сав срећан, ђипа у сусрет и... бубне с кревета право на земљу. – Враг с тобом и твојом кујом! – гунђа у мраку и пипа чворугу на глави. – Богме ћеш сутра платити за све ово! Али већ ујутру Јованче заборавља и страшан сан и своју чворугу и трком јури у Прокин гај. Тамо га чека неугодно изненађење. Ђоко Потрк јавља да мајстор Мачак неће доћи. Задржао га отац да му помогне у неком хитном послу око једних кола. – Онда данас нема ништа од уласка у пећину – ожалости се Јованче. – Да сам бар ја понио неки фењер и сам самцит покушао да се увучем тамо. Док је тако сједио невесело оборене главе, трже га из мисли Стричев престрашен узвик: – Ено је! – Шта је?! Ко је?! – поскакаше дјечаци. – Она! Она главом! – Зар лисица? – ускликну Ђоко. – Да пуштам Жују? – пожури Николица. – Какву Жују! – викну Стриц. – Неће Жуја на њу. – Па ко је онда? Мечка? – препаде се Ђоко. – Гдје је? Ништа ја не видим. – Ено је иза оне букве. Сакрила се чим сам ја повикао. – Ама ко је, казуј?! – пограби га Јованче за раме. – Па зар већ нисам рекао да је она! – наљути се Стриц. – Она главом! – Ма која она, слоне један? – Луња, човјече! Ко ће други бити него Луња. Јованче се уозбиљи. – Е, онда смо пропали, открила је логор.

Означи наслов дела и писца у којем је главни лик Јованче.

Прочитај одломак из приповетке Иве Андрића Панорама.

Програм се састојао од петнаест слика једне одређене земље или једног

великог града, и мењао се сваке недеље. Једном је то био Рио де Жанеиро,

други пут Лисабон, па Цејлон, и све тако редом, из седмице у седмицу, све

далеке земље и непознати градови. Цена улазнице није била висока, па ипак је

за сиромаха ђака трећег разреда реалне гимназије представљала знатан новац

до кога није било увек лако доћи. Али тај новац се морао наћи. Панорама је

за мене постала нека врста неопходне дроге. Довијао сам се на све могуће

начине како да дођем до никленог новца који отвара врата "Панораме

свијета", а чим бих успео да га добијем, трчао сам право у главну улицу у

предавао га дебелој жени за касом на улазу у панораму. А кад бих једном

сео на црвени табуре, за мене је почињао прави, велики и обасјани живот.

Све што је дотле значило мој стварни живот, тонуло је у непостојање. А

све што сам читао у романима или желео и градио у машти, све се могло

повезати са овим сликама. Моје видно поље, а са њим и цела свест, било је

потпуно испуњено земљама и градовима који су преда мном клизили и у

којима сам се губио.

Означи тачан одговор. Шта је за дечака представљала "Панорама свијета?

Означи функционални стил којим је написан одломак Панорама Иве Андрића.

Означи три речи које имају исти корен.

Обележи значење подвучене речи.

Цена улазнице није била висока, па ипак је за сиромаха ђака трећег разреда реалне гимназије представљала знатан новац до кога није било увек лако доћи.

Означи назив књижевног језика којим је Свети Сава написао Житије Светог Симеона.

Означи речи које имају дуг акценат.

Означи гласовну промену у речи ОБЛАЦИ.

Означи назив подвученог глаголског облика, лице и број.

А кад бих једном сео на црвени табуре, за мене је почињао прави, велики и обасјани живот.

Означи реченицу у којој је синтагма у служби (функцији) правог објекта.

Означи наслов књижевног дела у којем је употребљен инструментал са значењем средства.

Повежи наслове дела са њиховим ауторима.

Пажљиво прочитати дати цитат.

Боже мили! Чуда великога!

Кад се ћаше по земљи Србији,

По Србији земљи да преврне

И да друга постане судија,

Ту кнезови нису ради кавзи;

Нит' су ради Турци изјелице,

Ал' је рада сиротиња раја,

Која глоба давати не може,

Ни трпити Турскога зулума;

И ради су Божиј угодници;

Јер је крвца из земље проврела,

Земан дош'о ваља војевати,

За крст часни крвцу прољевати,

Сваки своје да покаје старе.

Небом свеци сташе војевати;

И прилике различне метати

Виш' Србије по небу ведроме;

Означити књижевни род.

Прочитај одломак Пролетње песме Десанке Максимовић.

Осећам вечерас, док посматрам ласте
и пупољке ране,
како срце моје полагано расте,
к`о видик у лепе насмејане дане;

Како с младим биљем постаје све веће
и лако ко крило,
и како му цело једно небо среће
и пакао бола не би доста било.

Означи песничке слике.

Прочитај стихове из песме Ветар, Ивана В. Лалића.

Сећаш ли се ветра који се некад рађао
Сав зелен међу маљама на грудима Маљена?
Мајка је затварала капке пред боровима
Узнемиреним до горког корена иглица;
То је већ била ноћ, превелика за тебе
Као одело одраслих. А мајка носи свећу,
На степеницама пажљиво заклања пламен руком
Ветар. Сва су врата на кући закључана,
Борови и скитнице ће остати на ветру,
А ти си добар дечак и мајка ће пољупцем

Да запечати твоју данашњу јаву.

Анђели дајте да заспим, да спим,
Да ничега злог ја не сним.

Јер ноћ је велика и ветар је под прозором
И падају шишарке, и месец ће да буде
Чист и углачан од ветра, мали и округао.
Заспао си, сасвим сигуран да ћеш се сутра
Пробудити. Као и ветар. Као и ветар

Означи врсту стиха.

Прочитај одломак из народне епске песме Диоба Јакшића.

Тумачење одломка Диоба Јакшића

Све мислила, на једно смислила:
Она оде у подруме доње,
Те узима чашу молитвену,
Саковану од сувога злата,
Што је она од оца донела,
Пуну рујна наточила вина,
Пак је носи својему ђеверу,
Љуби њега у скут и у руку,
И пред њим се до земљице клања:
"На част теби, мој мили ђевере!
На част теби и чаша и вино,
Поклони ми коња и сокола."
Богдану се на то ражалило,
Поклони јој коња и сокола.
Дмитар лови цијел дан по гори,
И не може ништа уловити;
Намјера га пред вече нанесе
На зелено у гори језеро,
У језеру утва златокрила,
Пусти Дмитар сивога сокола,
Да увати утву златокрилу,
Она му се не да ни гледати,
Него шчепа сивога сокола
И сломи му оно десно крило.
Кад то виђе Јакшић Димитрије,
Брже свлачи господско од'јело,
Пак заплива у тихо језеро,
Те извади сивога сокола,
Па он пита сивога сокола:
"Како ти је, мој сиви соколе,
Како ти је без крила твојега?"
Соко њему писком одговара:
"Мени јесте без крила мојега,
Као брату једном без другога."

Означи тумачења одломка.

Прочитај одломак из приповетке Аска и вук Иве Андрића.

  Тако се- ново чудо! – и вуково чуђење претварало све више у дивљење, ствар потпуно непознату у вучијем роду, јер кад би вукови могли да се ичем на свету диве, они не би били оно што су. А то непознато осећање дивљења обезнанило је вука толио да га је ова изгубљена овчица, мртва од страха од смрти, вукла за собом као да га води на невидљивој али чврстој узици, везаној за невидљиву алку, која му је протурена кроз њушку.

   Идући тако месечарски не гледајући где стаје и не дајући себи више рачуна о правцу у ком иде, вук је једнако понављао сам у себи: “Крв и месо овог шиљежета никад ми не гину. Могу да га рашчеречим у сваком тренутку, кад ми се прохте. Него да се нагледам чуда. Да видим још овај покрет, па још овај… .”

  И све тако, још овај, па још овај, а сваки је био заиста нов и узбудљив и обећавао идући, још узбудљивији. Промицале су, једна за другом, шумске чистине и сумрачни, влажни ходници испод букава, застрти сувим лишћем.

  Сто живота осећала је сад у себи мала Аска, а све њихове снаге употребила је да продужи један једини, свој живот, који је била већ прегорела.

  Ми и не знамо колико снаге и какве све могућности крије у себи свако живо створење. И не слутимо шта све умемо. Будемо и прођемо, а не сазнамо шта смо све могли бити и учинити. То се открива само у великим и изузетним тренуцима као што су ови у којима Аска игра игру за свој већ изгубљени живот. Њено тело се више није замарало, а њена игра сама из себе стварала нове снаге за нову игру. И Аска је играла. Изводила је све нове и нове фигуре, какве не познаје школа ниједног учитеља балета.

Означи књижевни поступак који уочаваш у подвученом делу текста.