ЗАВРШНИ ТЕСТ 6

Прочитај одломак из текста Ђорђа Трифуновића, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова.

Студенички типик је српски средњовековни документ из XIII века. 

Написао га је Свети Сава  у Студеничкој испосници 1208.  године, и у себи садржи и житије Савиног оца — Стефана Немање,  касније монаха Симеона. Представља први устав Српске православне цркве. Писан је за манастир Студеницу.  Уређује организацију живота у монашкој заједници Студенице, уређење и организацију манастирске управе, молитве, исхране, поста… Писан је , од напуштања престола па све до престављења.

Студенички типик је писан по угледу на Карејски типик, а касније био узор за Жички типик и све друге манастире широм српских земаља. Пишући Студенички типик, назван и Образник Светог Саве, Свети Сава нема за циљ да пропише само спољашњу законик о устројству живота у манастиру, већ преноси живо монашко предање и искуство Свете горе  и других духовних центара Истока, нарочито оних у Цариграду, Палестини  (Лавра Св. Саве Освећеног) и на Синају.

Студеничким типиком оснива се у Студеници и прва болница код Срба, по византијским манастирским узорима. У типику се говори о детаљима организације болнице у коме се налазе подаци о распореду лежаја за болеснике, раду особља, кућном реду, начину справљања лекова, поступању код масовног обољевања и друго. Студеничка болница је имала четири просторије и 12 кревета, а болесни су након излечења (залечења) отпуштани са отпусном листом. Поред упутстава за рад болнице, Свети Сава је прописао и забрану надрилекарства.

Студеница се овим уставом одређује као слободан од црквених и световних власти, с тим што је поверена ономе који влада српском земљом „њега да има за осветитеља ономе који би хтео да прекрши било које манастирско право”.

Коју забрану је Свети Сава прописао Студеничким типиком? Означи тачан одговор.

Означи тумачење текста из задатка 1.

Означи реченицу у којој је везник.

Означи службу (функцију) подвучених делова реченице.

Свети Сава, најмлађи син Стефана Немање, написао је Студенички типик.

Означи која гласовна промена се није десила у подвученој речи.

У типику се говори о детаљима организације болнице.

Означи подврсту подвучене речи у реченици.

Живо преноси монашко предање и искуство Свете горе. 

Означи облик подвученог глагола, граматички број, лице и род.

То је било време када је сазрео за нове подухвате.

Означи врсту подвучене зависне реченице.

А дело, ако хоће да буде заиста велико, мора да буде извршено у име и част човека.

Обележи значење падежа подвучених речи.

Пред њим везано за чемпрес, под малим дашчаним балдахином, сијало се Златно Руно.

Одреди значење подвучене речи у одломку Хајдук Станко Јанка Веселиновића.

Обе куће пуне народа и берићета. Од вајкада били су у позајменици. Летину су сабирали један другом заједнички. Радост, жалост, зло, добро – делили су заједнички.

Означи којим писмом је Свети Сава писао Студенички типик.

Означи реченицу у којој су велика слова правописно исправно написана.

Означи реченице у којима је речца ЛИ написана правилно.

Означи реченице у којима је запета употребљена прама правописним правилима.

Означи име књижевника на кога се односе биографски подаци.

Припада писцима реализма.  Сматра се творцем српске психолошке приповетке.  Написао је девет приповедака док је осам остало недовршено. За живота је објавио осам приповедака: „Први пут с оцем на јутрење“ „“, „Школска икона“, „У добри час хајдуци!“, „На бунару“, „Вертер“, „Све ће то народ позлатити“, „Ветар“ и „Он зна све“.

Означи књижевни род датог одломка.

Али... ђаво га знао!... Као да је нека премаглавица!... Оба се побратима загледаше у једну девојку!

Била је то Јелица Севића. Гром девојка! Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота. Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки“. Око би јој гору запалило. Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!... А што се рада тиче, о њему се причало. Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму препочетке од њених радова.

 Два момка а једна девојка! Баш није право!... Морао се ту неки враг излећи!...

Прочитај одломак из драме Власт Бранислава Нушића.

Означи главни мотив.

МИЛОЈЕ: Знаш, пре, док сам живео у унутрашњости, нисам никад ни мислио на то, био сам далеко од власти и, ако хоћеш, право да ти кажем, и избегавао сам је. Сад, кад сам овако близу власти, размишљам о томе.

АРСА: А шта размишљаш?

МИЛОЈЕ: Свашта; шта ми ти све не прође кроз главу! Па често пута и сањам, сањам, тако, лудорије, па се сам себи смејем.

АРСА: А сањаш власт, ваљда!

МИЛОЈЕ: Па јест. Сањам, тако, као боје ме се, а ја строг и... сањао сам једанпут и да сам цар. АРСА: Уха, где ти оде!

МИЛОЈЕ: Па сан је, не можеш га обуздати. А не могу, видиш, да се опростим од лудорија.

АРСА: Па кад једнако мислиш о том.

МИЛОЈЕ: Јесте, и то је истина. Нећеш ми веровати да ја сваки други, трећи дан одем у Министарство код зета. Не одем њему; он и не зна да ја тамо долазим, него одем само у чекаоницу и седнем тамо па посматрам и размишљам. Гледам тако у министрова врата па мислим: ено, тамо, иза оних врата је власт, а ови овде, што седе у чекаоници, то су све људи без власти. И гледам те људе: улазе и излазе од министра, гледам их и мислим се нешто: Боже мој, да је мени судбина доделила власт, сад би’ ја седео тамо и примао ове људе.

Означи стилске фигуре које уочаваш у стиховима народне лирске песме.

У Милице дуге трепавице,

Прекриле јој румен јагодице,

Јагодице и бијело лице;

Ја је гледах три године дана,

Не могох јој очи сагледати,

Црне очи и бијело лице,

Означи тачне одговоре који су дати за поступке и особине лика из приповетке Поход на Мјесец, Бранка Ћопића.

ек ми је пета година, а већ се свијет око мене почиње затварати и стезати. Ово можеш, а оно не можеш, ово је добро, оно није, ово смијеш казати, оно не смијеш. Ничу тако забране са свих страна, јато љутитих гусака, хоће и да ударе.
— Добићеш ти, мали, по глави, па ће те проћи твоје будалаштине.
Како проћи! Ујутру, чим отвориш очи, ето их одасвуд, кљуцају попут врабаца, па морам да запиткујем. Овај свијет око мене шашав је и будаласт, а нисам ја.
Стега попушта тек онда кад се пред нашом кућом појави стари самарџија Петрак, неуморна скитница. Још није ни ушао у авлију, а већ гракће на мог дједа:
— Јеси ли жив, Раде, стари мој парипе?! Види га, види.
Ихи, почело је! Кад он већ дједа смије назвати парипом, шта ли ће тек бити са осталом чељади. На мене ће, вјероватно, сви у кући и заборавити, моћи ћу да одмаглим преко потока у љескар.
Кад је самарџија код нас у гостима, онда је мени много штошта дозвољено. Пењем се по дрвећу, завирујем на таван, шврљам око потока, одем чак и до малог млина завученог подно нашушурена гаја. Згодио бих тако и у Америку само да знам пут и да се не бојим паса.
— Чекај ти само, отићи ће стари Петрак — пријете ми у кући кад већ сасвим прекардашим.
А ти »Петракови дани« у рану јесен обично су увијек били празнични, сјајни и пуни шапата, па ме тако повуку и ошамуте да не знам куд бих прије: кроз кукурузе, низ поток, уз бријег. Чучим тако на врби и зурим у нијем свјетлуцав рибљи рој, а онда се пред мојим засјењеним очима одједном разграна густа крошња питомог кестена с раскоканим презрелим чаурама: их, у кестенар, шта ће ми рибетине!

Прочитај песму Певам дању, певам ноћу, Бранка Радичевића.

Означи одговарајућа тумачења песме.

Певам дању, певам ноћу,
Певам, селе, што год оћу:
И што оћу, оно могу,
Само једно још не могу:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да те метнем међ звездице.
Кад си звезда, селе моја,
Да си међу звездицама,
Међу својим, селе моја,
Милим сестрицама.