ЗАВРШНИ ТЕСТ 4

Прочитај текст и означи тачан одговор.

Увела ружа, Борисав Станковић (одломак)

Хајдемо да сневамо:

Били смо комшије. Твоја мајка само тебе, моја мајка само мене имађаху. Баште наше беху раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештене, овеће, каменове. Твоја малa кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скриваше се у дну баште и од ње се виђаше само кров с новим цреповима. Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ. Са улице била је ограђена високим зидом. Капија беше велика, стара, с похрђалим алкама и испод које се могаше човек провући у свако доба. Испред куће беше стари бунар а око њега наслагане велике плоче од којих је отицала устајала, црна барица по којој патке цео дан батргаху. Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд – „шандуд”. С леве стране беше одмах поток, а иза њега вaша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом... Је ли, памтим ли добро? Ви бесте са села, скори досељеници. Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош. Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала. Нешто од непродатих њива у селу, а нешто од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо. А ти беше увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена. Твоја мајка иђаше једнако у сељачком оделу, али тебе кићаше и гиздаше као најбогатију. Каква ли беше тада! У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе иђаше ти. А ход ти беше брз, лак. Како да те не памтим кад долажаше к нама? Прелазиш преко потока а ручице си дигла увис. Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати. Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну. На твоје бледе, дугуљасте образе избило једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију. Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је он доста сталан, па онда, занихав се, и уздигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.

Од чега су живеле комшинице Борисава Станковића?

Означи тачне одговоре који су одговарајуће тумачење одломка из приповетке Увела ружа Борисава Станковића.

Означи облике приповедања у одломку текста Увела ружа Борисава Станковића.

Означи врсту подвучених речи.

Твоја мајка само тебе, моја мајка само мене имађаху.

Означи одговор испред примера у којем запажаш три предикатске реченице.

Означи облик (падеж, род и број) подвучене именице.

Тада отпоче битка ватром.

Означи врсту подвучене зависне реченице.

Допала ми се књига коју сам прочитала.

Означи службу подвученог реченичног члана.

Позабавили су се њеним проблемом.

Означи врсту подвучене синтагме.

Задржавајући дах прикраде се опрезно.

Одреди значење подвучене речи из приповетке Мост на Жепи Иве Андрића.

Јер, или набуја Жепа, нагло и изненада као сви горски потоци, па подрије и отплави греде; или надође Дрина, па зајази и заустави Жепу код ушћа

Означи три гласовне промене које су се десиле у речи

ТРЕНУЦИ.

Означи реченицу у којој је велико почетно слово исправно написано.

Означи реченице у којима је примењено правописно правило о спојеном и одвојеном писању речце НЕ.

Означи реченицу у којој је запета написана по правописној норми.

Означи име књижевника на кога се односе биографски подаци.

 Најзначајнији део његовог стваралаштва су позоришна дела, од којих су најпознатије комедије: Госпођа министарка, Народни посланик, Сумњиво лице, Ожалошћена породица и Покојник. 

Прочитај одломак из Кочићеве драме Јазавац пред судом.

Означи облик казивања.

СУДАЦ: Ко је то?!

ДАВИД: Добар дан, главати и велеважни царски господини! Слуга сам препокорна!… Ама, каква је ово кућа ђе се ни бог не прима?

СУДАЦ: Шути, марво једна!

ДАВИД: Шути, марво једна! То је лако рећи. Ето и ја велим. Ама, то није у најмању руку у реду да рече један, рећемо каз’ти, царски службеник.

СУДАЦ: Ти ћеш мене зар учити?

ДАВИД: Не д’о бог! То не би мог’о ни у сну сањати. Здраво сван’о, господине?

Означи три особине које су заједничке Марку Краљевићу и Муси Кесеџији.

Потегоше сабље оковане,
један другом јуриш учинише:
ману сабљом Краљевићу Марко,
дели Муса буздован подбаци,
преби му је у три половине,
пак потеже своју сабљу нагло,
да удари Марка Краљевића,
ал' подбаци топузину Марко,
и изби му сабљу из балчака.
Потегоше перне буздоване,
стадоше се њима ударати;
буздован'ма пера обломише,
бацише их у зелену траву,
од добријех коња одскочише,
шчепаше се у кости јуначке
и погнаше по зеленој трави.
Намјери се јунак на јунака,
дели-Муса на Краљевић Марка;
нити може да обори Марка,
нит' се даде Муса оборити.

(Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Народна епска песма)

Означи две стилске фигуре у одломку песме Подне Јована Дучића.

Над острвом пуним чемпреса и бора,
Младо, крупно сунце пржи, пуно плама;
И трепти над шумом и над обалама
Слан и модар мирис пролетњега мора.

Љубичасте горе, гранитне, до свода,
Зрцале се у дну; мирно и без пене,
Површина шушти и целива стене;
Свод се светли топал, стаклен, изнад вода.

Означи одговарајућа тумачења Пролетње песме Десанке Максимовић

Осећам вечерас, док посматрам ласте
и пупољке ране,
како срце моје полагано расте,
к`о видик у лепе насмејане дане;

Како с младим биљем постаје све веће
и лако ко крило,
и како му цело једно небо среће
и пакао бола не би доста било.

Како чезне за свим што би живот мог`о
лепог да му даде,
и да му ничега не би било много:
тако су велике чежње му и наде.

Означи уметничке одлике одломка из романа Збогом, мојих петнаест година Клода Кампања.

Тај четвртак није био као остали. Из радионице су допирали присни ударци Гијомовог чекића, шкрипа тестере, брзо стругање хартије за глачање дрвета. Међутим, када је престао да звиждуће и кад ме позвао: „Фани, слушај мало!… “ знала сам да и за њега тај четвртак није обичан четвртак. Отресла сам руке мокре од воде у којој сам прала судове и пришла му. — Хоћеш ли ти ићи на станицу по Норвежанку, или морам то да урадим ја? — Она је за нас још била „Норвежанка“, млада непозната девојка, тајанствена — и помало нежељена — девојка која ће пореметити спокојство наша три срећна живота. — Ти ћеш ићи — прошаптала сам. Он се насмеши. — Реци, није ти мило што долази? Ка што сам већ толико пута гледала, рукама је миловао неки вретенаст комад дрвета који је управо издељао. А у очима, које ме нису гледале, очима које је упро у танани комад трешњевог дрвета, осећала сам сву братску нежност иза његове једноставности и уздржаности. — А ти, шта ти мислиш? — рекох. Он слеже раменима. — Видећемо! Сад, кад је сећање на Ингвилд и њену необичну љупкост везана заувек за овај доживљај, сад ми је тешко да је поново замислим онакву какву сам је некад у машти видела. У исти мах била сам спремна и да је заволим: мојих петнаест и по усамљених година примале су је већ као пријатељицу. Међутим, бојала сам се промена које ће она унети у навике усамљене сеоске девојке. Мислим да је исто то осећао и Гијом. Можда са нешто више радозналости. И са мало горчине двадесетогодишњег младића који своју собу мора да уступи гошћи. Кад нам је Капетан — говорећи о њему, увек смо свог деду називали Капетаном — рекао да нам на целу годину долази једна Норвежанка, обоје смо били запањени. Наш дед је волео спокојство „Сунчаног часовника“, наше старе куће, и њену тиху срећу. Како је могао и помислити да нам тако доведе једног уљеза. Међутим, он је био господар нашег бродића (зар га нисмо звали „Капетан“?) и знали смо да је морао имати своје разлоге и да не вреди испитивати. — Упрегнућеш двоколице сама! — добаци ми Гијом. — Ја сутра свакако морам предати ове столице, а вечерас ћу једва стићи да их завршим.