ЗАВРШНИ ТЕСТ 7

Прочитај одломак из текста Милоша Црњанског, Сеобе. Означи одговор на питање.

ОДЛАСЦИ И СЕОБЕ НАЧИНИШЕ ИХ МУТНИМА И ПРОЛАЗНИМА, КАО ДИМ, ПОСЛЕ БИТАКА

Док је госпожа Дафина пала шака своме деверу, дотле је Вук Исакович, са својим људима, био почео да се пење у Штајерску.

Славонско-подунавски полк беше отишао на војну, после смотре у Печују, као пребијено псето, понизан и тих. У развученим, искривљеним, двојним редовима, дизао је прашину као стока, обилазећи села и баруштине, газећи од јутра до мрака песак, ливаде и блато. Спавајући на мрачним, великим сенкама шума, на трави, пук се будио зором као пијан, прозебао, са ињем на перчинима и брцима, па је започињао да урла и да пева отегнуто... еј, еј... да одмах затим замукне, пашући оружје, видевши да више не зна где се налази, ни куда га воде.

Био је стигао до границе земљишта о коме се причало по селима и земуницама његовим, и свет, који се настављао после, био је непознати, неизвесни свет, из којег је знао да ће се вратити са гомилом мртвих.

Збијен, све више, кретао се даље као стадо, све ниже опуштених глава, прелазећи њиве и насеља, и не погледавши их. При прелазу преко мостова настајале су гужве и гунгуле, огорчене и бесмислене. Дуге пушке, оковане бакром и сребром, што их је пук носио као батине, после неколико дана убрзаног хода, раздирале су кожу, на десном рамену. Кубуре, ножеви, фишеци, у превезима на трбуху отембесише се о шије људске, тако да је пук ходио сав раскречен, као да су му чворнате пањеве привезали за тур.

Прашина, зној и ситне, црне мушице беху му се залепиле на ноздрве и очне капке. Међу зубима су шкргутали песак.

Певачи, што беху истерани на чело пука, умукоше. За ловачким псима официра, који су јахали пред пуком, димећи из лула, било је потрчало мноштво сељачких паса, који су после, изгубивши траг за повратак, ишли повијених репова и испалих језика, међу ногама војника. Цео пук је смрдео на лој, издалека. 

После неколико дана већ, беше сасвим затупео мозгом, у напору непрекидног хода, ношен, као бујицом, све даље, не знајући куд иде.

Зато, не гледајући око себе, погледао је каткад у вис, као да је одлазио са земље. Обузимао га је страх од туђине и нечег сасвим лудог.

 Застајкујући сред непознатих села, тискајући се преко необичних му мостова, заноћивши више пута крај бунара, невидљивих у мраку, пук никако није могао да схвати како је тако, лудо, уопште могао и поћи.

У околини Печуја још су га стизали кумови из напуштених села, носећи за њим хлебове. Понека жена ишла је за братом по четрнаест дана хода, пре него што се вратила. Гладан увече и прозебао јутром, крај запаљених стогова, тек сад поче да увиђа шта је учинио. Оставив своја села, остављао је и све што му беше разумљиво и видљиво, да зађе у тај свет неразумљив и недокучив.

Сељаци, које видеше при пролазу, на пољима, орали су јашући. Једино још овце, сећаху их на њихове овце на дому и понеки коњ, мрков, на понеког њиховог мркова.

Иначе, поверова се, најпосле, у целом полку да не иду на Турке, као пре, те им се земља којој су ишли, учини, збиља, тајанствена и незнана. Наступила је тада дубока потиштеност.

Оно што је остало код куће, поче, у сећању њиховом, као и у души Исаковичевој, да се разлива и да нестаје као дим. Гледајући пред собом све више брда, равница баровита са које пођоше, дође им као сан, са свим својим бунарима и оборима. Као и магле што су лебделе ниско, над пољанама и нестајале иза њих, раскидаше се, у њиховим мислима, и слике њихових жена и деце.

Када је код пука наступила дубока потиштеност?

Означи одговарајућа тумачења из одломка Милоша Црњанског, Сеобе.

Прочитај реченицу и означи врсту подвучене речи.

Обузимао га је страх од туђине и нечег сасвим лудог.

Обележити службу (функцију) подвученог дела реченице.

Наступила је тада дубока потиштеност

Обележи антоним подвучене речи.

Зађе у тај свет неразумљив и недокучив.

Обележи падеж, род и број подвучене именице.

Беше сасвим затупео мозгом

Обележи врсту подвучене синтагме у датој реченици.

Kопци кружаху над њиховим главама и испраћаху их до подножја брда.

У наведеној реченици употребљен је придев мрским. Основни облик овог придева је мрзак.

Означи гласовне промене.

Гледали су  мрским погледима и са страхом од неизвесности.

Одредити врсту подвучене зависне реченице.

Чист сјај плавог неба укочио му је очи, тако да је остајао дуго, непомично, загледан.

Прочитај одломак из Сеоба Милоша Црњанског.

Обележи значење подвучене речи.

Дуге пушке, оковане бакром и сребром, што их је пук носио као батине, после неколико дана убрзаног хода, раздирале су кожу, на десном рамену. Кубуре, ножеви, фишеци, у превезима на трбуху отембесише се о шије људске, тако да је пук ходио сав раскречен, као да су му чворнате пањеве привезали за тур.

Означи годину која се сматра неформалном победом Вукових идеја.

Означи две реченице у којима је глагол исправно написан.

Означи реченице у којима су велика слова исправно написана.

Означи реченице у којима је примењено правописно правило о спојеном и одвојеном писању речи.

Означи име аутора дела Орлови рано лете и Поход на Мјесец.

Прочитај одломак из романа Златно руно Роберта Гревса.

Означи облик казивања.

Изгледа да је веома рано постојао у Грчкој циклус песама о Јасоновим Аргонаутима и њиховом путовању у Колхиду да отуда преотму Златно Руно од краља Ејета, но сваки редак тих песама изгубљен је, сем неких одломака који су сачувани као умеци у Хомеровој Одисеји. Хомер и Хесиод, два најранија грчка песника чија су дела сачувана, знали су за то путовање, и Хомер говорио њему као о нечему што је "свакоме на уснама". Доцнији помени налазе се у фрагментарним делима Еумела осми век пре н. е. и Мимнерма, Симонида, Хекатеја, Херодора, и Акусилаја седми и шести век.

Прочитај народну песму. Обележи основни мотив.

Град градила б'jела вила
Ни на небу ни на земљу,
Но на грану од облака;
На град гради тpoje врата:
Jедна врата сва од злата,
Друга врата од бисера,
Tpeћa врата од шкерлета.
Што су врата суха злата,
На њих вила сина жени;
Што су врата од бисера,
На њих вила кћep удава;
Што су врата од шкерлета,
На њих вила сама сjеди,
Сама сjеди, погледуjе,
Ђе се муњa с громом игра,
Мила сестра су два брата,
А невjеста с два ђевepa;
Муња грома надиграла,
Мила сестра оба брата,
А невјеста два ђевера.

Означи стилске фигуре у стиховима из песме Домовина Душана Васиљева.

Домовина, то није мртва груда
која нас гвозденом руком веже,
то је љубав за облак што плови овуда
за песму што се овде разлеже,

Означи мотиве у одломку Кроз мећаву Петра Кочића.

Старац је ступао погнуто, вукући тешко ногу за ногом. Сијед је сав, коштат и крупан као одваљен комад оних грђених и непрекидно мрачних и туробних планина, што се мукло уздижу поврх његова села. По разголићеним, руњавим и широким прсима нахватало му се стврднуто иње. Уздигао накостријешене, дебеле обрве, испод којих мутно, као из неке даљине, вире уморене и готово умртвљене очи, па љума и граби уз пут.

   Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен. Руштри се окорјели снијег и, жалобитно цвилећи, угиба се под ногама.

- Баш нико ништа, Вујо! - трже се старац и обрну се ђетету.

      Мали је шутио и уморно, изнемогло корачао за кравом. Од суве студени на њему се бијаше све накостријешило и укочило. Ситне, меке длачице на лицу му се најежиле, а руке поцрвењеле, па поцрњеле од тешке зиме.

Означи особине Милоша Војиновића и уметничке одлике народне песма Женидба Душанова.

„Јао мене до Бога милога!
Сад да су ми два сестрића моја,
два сестрића, два Војиновића,
сад би они на мејдан изишли."
Истом царе у бесједи бјеше,
Милош иде, а кулаша води
до пред шатор српског цар-Стјепана:
„Је л' слободно, царе господине,
да ја идем на мејдан у поље ?"
Вели њему српски цар Стјепане:
„Јест слободно, млађано Бугарче,
јест слободно, ал' није прилике;
ако згубиш млада заточника,
честита ћу тебе учинити."
Узја Милош помамна кулаша,
па окрену од б'јела шатора
заметнувши копље наопако.
Говори му српски цар Стјепане:
„Не нос', синко, копље наопако,
већ окрени копље унапредак,
јер ће ти се смијати Латини."
Вели њему Милош Војиновић:
„Чувај, царе, ти господства твога:
ако мене до невоље буде,
ја ћу ласно копље окренути:
ако ли ми не буде невоље,
донети га могу и овако."