Зависни реченични чланови

Зависни реченични чланови не могу да стоје самостално.

Ближе одређују предикат или субјекат. Предикат одређују глаголска допуна (објекат) и глаголске одредбе (прилошке одредбе). Субјекат одређују чланови именичке синтагме (атрибут и апозиција).

Објекат

Објекат је трпилац радње. Казује на коме/чему се врши глаголска радња. Стоји уз предикат. У функцији објекта најчешће су именице, именичке синтагме и именичке заменице. Примери за објекат:

• Појео је јабуку.
• Купили смо нове свеске.
• Видели смо га.

Прилошке (глаголске) одредбе

Прилошке (глаголске) одредбе стоје уз предикат и њега ближе одређују. Најчешће казују место, време, начин, средство или узрок због чега се врши глаголска радња. У функцији прилошких (глаголских) одредби најчешће су именице, именичке синтагме и прилози. Примери за прилошке (глаголске) одредбе:

• Склонили су се испод стрехе.
• Тог дана била је незапамћена киша.
• Лагано су се удаљавали од куће.
• Писао је оловком.
• Није дошао због лошег времена.

Атрибут

Атрибут је именички додатак који стоји уз именицу и ближе је одређује. Казује каво је што, чије је што, од чега је што. Атрибут се слаже са именицом уз коју стоји у роду, броју и падежу. Функцију атрибута могу да имају придеви, придевске заменице, именице и редни бројеви. Примери за атрибут:

• Црвена ружа је процветала.
• Срели смо твога друга.
• Чуло се звоно школе.
• Седи у седмом реду.

Апозиција

Апозиција је именички додатак. Стоји уз именицу и њу ближе одређује. Казује исто што и именица само другим речима. Са именицом се слаже у роду, броју и падежу. Никада није на почетку реченице. Одваја се запетама од других речи у реченици. У функцији апозиције може бити именички скуп речи или реч. Примери за апозицију:

• Драган, мој друг, донео ми је свеску.
• Мој дуг, Драган, донео ми је свеску.
• Има много посла да се дође до хлеба, основне животне намирнице.

Детаљнија објашњења о зависним реченичним члановима дата су у видеима испод: