Главни реченични чланови

Главни реченични чланови су предикат и субјекат.

Предикат

Предикат је централни реченични члан. Свака реченица мора да има предикат. Предикат може да буде глаголски и именски. Глаголски предикат казује шта ради субјекат. У служби глаголског предиката је глагол у личном глаголском облику. Примери за глаголски предикат:

• Додај ми лопту.
• Све је научио.
• Рећи ћу јој после часова.

Именски предикат казује нешто о субјекту. Именски предикат има два дела: глаголски део предиката и именски део предиката. Глаголски део предиката су помоћни глаголи (јесам, хтети, бити). Именски део предиката су именске речи (именице, заменице, придеви и неки бројеви) Примери за именски предикат:

• Она јој је другарица.
• Веома је лепа.
• Ово сам ја.
• У свему смо први.

Субјекат

Субјекат је независни реченични члан јер се не ослања на друге речи у реченици. Врши радњу у реченици или о њему говори реченица. У служби (функцији) субјекта најчешће су: именице, именички скуп речи, именичке заменице и придеви. Примери за субјекат:

• Мачак ме је пратио на сваком кораку.
• Моја мајка нам донесе колаче.
• Ми смо се свему радовали.
• Први нам је махнуо кад је пролазио кроз циљ.

Слагање субјекта и предиката

Субјекат и предикат када се нађу у реченици морају да се слажу. Слажу се у лицу и броју. Код сложених глаголских облика сем код футуру I слажу се и у роду. Примери за слагање субјекта и предиката:

• Пропланак је обрастао шареним пољским цвећем.
• На ливади се скупљају јата гусака.
• Први такмичари пристижу на циљ.
• Појели су јабуке, омиљено воће.

Детаљнија објашњења о главним реченичним члановима дата су у видеима испод: