Предикат је централни реченични члан. Свака реченица мора да има предикат. Предикат може да буде глаголски и именски. Глаголски предикат казује шта ради субјекат. У служби глаголског предиката је глагол у личном глаголском облику. Примери за глаголски предикат:
Именски предикат казује нешто о субјекту. Именски предикат има два дела: глаголски део предиката и именски део предиката. Глаголски део предиката су помоћни глаголи (јесам, хтети, бити). Именски део предиката су именске речи (именице, заменице, придеви и неки бројеви) Примери за именски предикат:
Субјекат је независни реченични члан јер се не ослања на друге речи у реченици. Врши радњу у реченици или о њему говори реченица. У служби (функцији) субјекта најчешће су: именице, именички скуп речи, именичке заменице и придеви. Примери за субјекат:
Субјекат и предикат када се нађу у реченици морају да се слажу. Слажу се у лицу и броју. Код сложених глаголских облика сем код футуру I слажу се и у роду. Примери за слагање субјекта и предиката:
Сазнаћеш