Падежи су различити облици једне те исте именске речи. Промена по падежима се зове деклинација. По падежима се мењају именске речи. Именске речи су: именице, заменице, придеви и неки бројеви.
У српском језику има седам падежа који се дела на независне и зависне. Независни падежи су номинатив и вокатив. Могу самостално да стоје. Зависни падежи су генитив, датив, акузатив, инструментал и локатив. Користе се са предлозима и без предлога.
Номинатив има значење вршиоца радње. У реченици најчешће врши службу субјекта и именског дела предиката.
Примери за номинатив:
Вокатив се користи за дозивање и скретање пажње. У реченици нема службу.
Примери за вокатив:
Генитив најчешће има деоно, присвојно и значење потицања. У реченици најчешће има службу објекта, атрибута и прилошке одредбе.
Примери за генитив:
Датив најчешће има значење намене и правца кретања. У реченици има службу објекта и прилошке одредбе.
Примери за датив:
Акузатив најчешће има значење трпиоца радње и циља. У реченици има службу објекта и прилошких одредби.
Примери за акузатив:
Инструментал најчешће има значење друштва, средства и места. У реченици има службу прилошких одредби и објекта.
Примери за инструментал:
Локатив најчешће има значење места и трпиоца радње. У реченици има службу објекта и прилошких одредби.
Примери за локатив:
Сазнаћеш