Гласовне промене

Гласовне промене (алтернације)
Гласовне промене су измене гласова унутар речи које се дешавају приликом мењања облика речи (падежи, глаголски облици, родови) или при творби нових речи.
Неке речи су изузеци од правила у гласовним променама.

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

Сугласници се прилагођавају по звучности – звучни прелазе у безвучне или обрнуто.
Примери за једначење сугласника по звучности:

град + -ски = градски
од- + купити = откупити
поруч + -бина = поруџбина

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА

Сугласник се прилагођава другом сугласнику по месту изговора.
Примери за једначење сугласника по месту изговора:

нос + - ња = ношња
чез + -ња = чежња
стан + -бени = стамбени

НЕПОСТОЈАНО А

Самогласник А се у неким облицима речи појављује, а у неким не. Напостојано А никада није на крају речи сем у неким предлозима (с/са, к/ка).
Примери за непостојано А:

пас - пса
добар – добра
сан - сна

ПРЕЛАЗАК Л У О

Глас Л на крају слога или речи прелази у глас О.
Примери за прелазак Л у О:

читао - читала
дао - дала
бео - бела

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА

Задњонепчани сугласници (К, Г, Х) испред Е, И и непостојаног А прелазе у предњонепчане сугласнике (Ч, Ж, Ш).
Примери за палатализацију:

рука - руци
нога - нози
дух - душе

СИБИЛАРИЗАЦИЈА

Задњонепчани сугласници (К, Г, Х) испред И прелазе у зубне сугласнике (Ц, З, С).
Примери за сибиларизацију:

му ка – муци
туга - тузи
снаха - снаси

ЈОТОВАЊЕ

Глас Ј се са ненепчаним сугласницима, који се нађу испред њега, спаја у нови предњонепчани сугласник.
Примери за јотовање:

глад + -ју = глађу
сол + -ју = сољу
корен + -је = корење

ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА

Ако се у речи један поред другог нађу два иста или слична сугласника, врши се губљење сугласника и упрошћавање сугласничких група.
Примери за губљење сугласника: