Сугласници се прилагођавају по звучности – звучни прелазе у безвучне или обрнуто.
Примери за једначење сугласника по звучности:
Сугласник се прилагођава другом сугласнику по месту изговора.
Примери за једначење сугласника по месту изговора:
Самогласник А се у неким облицима речи појављује, а у неким не. Напостојано А никада није на крају речи сем у неким предлозима (с/са, к/ка).
Примери за непостојано А:
Глас Л на крају слога или речи прелази у глас О.
Примери за прелазак Л у О:
Задњонепчани сугласници (К, Г, Х) испред Е, И и непостојаног А прелазе у предњонепчане сугласнике (Ч, Ж, Ш).
Примери за палатализацију:
Задњонепчани сугласници (К, Г, Х) испред И прелазе у зубне сугласнике (Ц, З, С).
Примери за сибиларизацију:
Глас Ј се са ненепчаним сугласницима, који се нађу испред њега, спаја у нови предњонепчани сугласник.
Примери за јотовање:
Ако се у речи један поред другог нађу два иста или слична сугласника, врши се губљење сугласника и упрошћавање сугласничких група.
Примери за губљење сугласника:
Два иста самогласника се спајају у један дуги.
Примери за сажимање самогласника:
Сазнаћеш
