Подела сугласника

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА (ТВОРБЕ)

Уснени сугласници

Изговарају се помоћу обе усне које се додирују или приближавају. Уснени сугласници су: М, П, Ф, В, Б.

Зубни сугласници

Врх језика додирује горње зубе. Зубни сугласници су: Т, С, Д, Ц,З.

Надзубни сугласници

Језик додирује алвеоле изнад горњих зуба. Надзубни сугласници су: Р, Л, Н.

Предњонепчани сугласници

Средина језика додирује тврдо непце. Предњонепчани сугласници су: Ч, Ђ, Ж, Ш, Њ, Ћ, Љ, Ј, Џ.

Задњонепчани сугласници

Задњи део језика се подиже ка меком непцу. Задњонепчани сугласници су: К, Г, Х.

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

Звучни сугласници

Гласне жице трепере при изговору. Звучни сугласници су: Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, Џ.

Безвучни сугласници

Гласне жице не трепере при изговору. П, К, Т, Ћ, Ш, С, Ч, Ф, Х, Ц .

Сонанти (гласници)

Имају особине и самогласника и сугласника – звучни су и могу да носе слог. Сонанти су: В, Н, Њ, Љ, М, Л, Ј, Р.

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО НАЧИНУ ПОСТАНКА (ТВОРБЕ)

Праскави сугласници

Ваздушна струја се најпре потпуно зауставља, па нагло ослобађа. Праскави сугласници су: П, Д, Т, К, Г, Б.

Струјни сугласници

Ваздух пролази кроз узак пролаз и ствара шум. Струјни сугласници су: Ж, С, Ф, З, Ш, Х.

Сливени сугласници (африкате)

Настају спајањем два сугласника. Африкате су: Џ (дж), Ћ (тј), Ч (тш), Ц (тс), Ђ (дј).

Детаљнија објашњења о подели сугласника дата су у видеима испод: