У српском језику ума 5 самогласника (вокала) и 25 сугласника (консонаната) настају у говорним органима.
Говорни органи су плућа, душник и гркљан, гласне жице (гласнице), ресица, усна дупља и носна шупљина, меко (задње) непце, тврдо (предње) непце, језик, усне, зуби.
Самогласника (вокала) има 5. Када се самогласници изговарају, гласне жице равномерно трепере и ваздушна струја слободно пролази кроз усну дупљу. Сваки слог мора имати један самогласник.
Носиоци су слога. ЗА-ПЕ-ВА-ТИ Дуго се изговарају. Могу да се певају Самоласници су: А, Е, И, О, У.
Сугласника (консонаната) има 25. Чују се као шумови јер ваздушна струја долазећи из плућа наилази на препреку и у тренутку савладавања препреке – образује се сугласник. Кратко се изговарају.
Б, В, Г, Д, Ђ, Ж, З, Ј, К, Л, Љ, М, Н, Љ, П, Р, С, Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш
Сугласник Р је носилац слога уколико нема самогласника у речи.
Примери за слоготворно Р:
Речи се деле на слогове код самогласника или слоготворног Р. На основу броја слогова речи се деле на једносложне, двосложне, вишесложне.
Примери за двосложне речи:
Примери за двосложне речи:
Примери за вишесложне речи:
Сазнаћеш
