Писма из Италије, Љубомир Ненадовић

                                                          Писма из Италије,      Љубомир Ненадовић        

• Књижевни род: епика
• Књижевна врста: путопис
  • Путопис: књижевно-научна врста; описујући путовање аутор кроз текст приказује
  •                  земље и пределе којима путује
• Тема: сусрет са Његошем, црногорским владиком
• Ликови: аутор, Његош
• Симбол: ланци=ропство – „Црногорци не љубе ланце“
  • Симбол: материјална ознака за апстрактни појам
• Анегдота: Његош у Ватикану 
  • Анегдота:  духовита појединост из живота знамените личности

Љубомир Ненадовић (Бранковина, 1826 — Ваљево, 1895), књижевник, дипломата и министар просвете, путописи: Писма из Италије, Писма из Швајцарске, Писма из Немачке…

Љубомир Ненадовић на сајту wikipedia.org

            Писма из Италије,    Љубомир Ненадовић       (одломак)

XIII

У Риму, априла 1851.

У Риму послужило је владику и добро време и добро здравље. Откако смо овде, нити је било облачнога дана, нити се владици враћао кашаљ. Поред свега многога ходања и вожења, нигда се није потужио да је уморан, или да није могао спавати. У Напољу много је ноћи због кашља провео седећи у столици.

Гледање знаменитости по Риму врло га занима. Цркву Светога Петра сам је премерио корацима и казао ми да запишем. Има дужине сто осамдесет четири, а ширине сто четрдесет корака. Кад смо изван Рима једном у пољу били, и толико корака премерили и означили нисмо могли веровати: тако много простора заузме читава њива.

У цркви Светога Петра као особита светиња чува се ланац којим је Свети Петар у Јерусалиму у тамници био везан. То је онај ланац што је у нашем народу познат под именом Часне вериге. У календару, у месецу јануару, њима је посвећен један дан. Сећам се да код нас многи разбирају кад су Часне вериге, да се не би огрешили и у тај дан штогод радили. Тај ланац чува се као светиња и стоји у ковчегу свагда под кључем. Калуђер кад га показује отменим путницима, са великом пажљивошћу отвара скрињу, вади ланац из памука, и са особитом побожношћу приноси га поклоницима, те га они, клечећи, са скрштеним рукама, целивају.

Кад је калуђер принео владици ове вериге, владика их одмах узе у своје руке, растеже их да види колике су и чудећи се како су дугачке, рече:

„Ала су га добро везали!“

Затим их врати калуђеру, који од чуда једва је могао запитати:

„Зар их неће ваша светлост целивати?“

Владика му, полазећи, одговори:

„Црногорци не љубе ланце!“

Београд : Књижара Љ. Јоксимовића, 1894.