Лирика
12 Теме | 13 Квизoви
0% kompletirano
0/51 koraka

Зимско јутро, Војислав Илић

Зимско јутро, Војислав Илић

                                   Зимско јутро           Војислав Илић          

  • Књижевни род: лирика
  • Књижевна врста: описна (дескриптивна) песма
    • Описна песма: описује природу, пределе, природне појаве, облике, покрете, звуке, боје и живи свет
  • Тема: опис зимског јутра
  • Мотиви: јутро, мраз, мир, зима, петао, ловац
  • Статички мотиви: опис села у зимско јутро
    •  Статички мотиви: не покрећу радњу, описују село, предео…
  • Строфа: катрен (строфа од четири стиха)
  • Епитети: Оштар мраз спалио зелено лисје,
    • Епитети: сликовито и живо истиче својства неког појма
  • Метафора: Ноћна се кандила гасе (звезде и месец)
    • Метафора: скраћено поређење, има пренесено значење
  • Персонификација: И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом
                                        У голе гранчице дирне
    • Персонификација: придавање неживом особине живог

Војислав Илић (Београд, 1862 – Београд, 1894) За живота је објавио три збирке песама.  Најпознатије песме: Домовина, Грма, Зимско јутро, Свети Сава, Тибуло https://sh.wikipedia.org/wiki/Vojislav_Ili%C4%87

Зимско јутро

Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје,
А танак и бео снег покрио поља и равни,
И сниски, тршчани кров, У даљини губе се брези
И круже видокруг тавни.

У селу влада мир. Још нико устао није,
А будан петао већ, живосно лупнувши крилом,
Поздравља зимски дан  и звучним ремети гласом
Тај мир у часу милом.

Ил’ каткад само тек звиждање јасно се чује
И тежак, промуко глас. То ловац пролази селом,
И брже мамећи псе, погурен у поље жури,
Покривен копреном белом.

Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе
А свежи, јутарњи дах, прелеће долине мирне,
И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом
У голе гранчице дирне…