Ромео и Јулија, Виљем Шекспир

                                          Ромео и Јулија,    Виљем Шекспир      

  • Време и место: XVI век, Верона и Мантова
  • Књижевни род: драма
  • Књижевна врста: трагедија
  • Тема: трагична љубав Ромеа и Јулије
  • Ликови: породице Монтеки и Капулети, Ромео, Јулија
  • Ромео: романтични сањар који је спреман да се одрекне породице због Јулијине љубави, нешто је старији од Јулије
  • Јулија: четрнаестогодишњакиња, сањарка, храбра и одважна, спремна да се супротстави оцу
  • Трагични јунак (протагониста): главни јунак трагедије, нехотице изазива несрећу,
    •                                             због сукоба ликова он на крају трагедије страда
  • Катарза: Аристотел (грчки филозоф) сматра да је катарза духовно, морално и психолошко прочишћење гледалаца након гледања трагедије јер гледаоци пате због јунака, саосећају са њима, али размишљају и о узроцима који су довели до трагичног краја. Катарза човека учи да не прави грешке.

Вилијам Шекспир (engl. William Shakespeare; Стратфорд на Ејвону, Велика Британија, 1564 — Стратфорд на Ејвону, Велика Британија, 1616), најзначајније драме: Ромео и Јулија, Хамлет, Отело, Млетачки трговац… 

Ромео и Јулија на сајту wikipedia.org

  Ромео и Јулија,    Виљем Шекспир    (одломак)   

СЦЕНА ПЕТА

Јулијина соба.

(Ромео и Јулија стоје крај прозора.)

ЈУЛИЈА

Зар хоћеш да идеш? Па још није дан.

Славуј је то био, а не шева, што ти

уплашено је уво прострелио.

На оном нару он пева сваку ноћ.

Веруј ми, драги, славуј беше то.

РОМЕО

Шева је била, та гласница зоре,

а не славуј. Гледај, драга, како злобне,

светле пруге рубе и деле облаке

Деле облаке, па ће и нас раздвојити.

на истоку тамо. Ноћне свеће трну,

и весео дан се пропиње на прсте

по магличастим планинским врховима.

Морам ићи, или остати и умрети.

ЈУЛИЈА

Светлост она тамо није светлост дана;

ја то знам. То је метеор што сунце

шаље да ти ноћас лучоноша буде

и до Мантове осветли ти пут.

Остани зато, не мораш ићи још.

РОМЕО

Нека ме ухвате, погубе, свеједно.

Ако ти хоћеш, нека тако буде.

Тај сиви сјај, кажем, није око зоре,

већ бледи одсев с Цинтијиног чела;

то над нама горе песма шеве није

што нам свод небески изнад глава бије.

Радије бих осто но што ми се иде.

Дођи, смрти, добродошла си ми када

Јулија те хоће. - Како, душо, сада?

Разговарајмо, јер још није дан.

ЈУЛИЈА

Јесте, свиће! Бежи, напусти мој стан!

То баш шева пева тако нескладно;

то је њен усиљен, крештав, ружан глас.

Кажу да је њена песма тако слатка;

ал' мени је горка, јер раставља нас.

Веле да је шева с гнусном жабом очи

изменила - кам' да измени и глас,

што нас отрже из загрљаја нашег,

и тебе тера будилницом раном.

О, иди, јер дан све светлије зрачи.

РОМЕО

Светлије, а јад наш све се више мрачи.

(Дадиља улази журно.)

ДАДИЉА

Госпо!

ЈУЛИЈА

Дадо!

ДАДИЉА

Госпођа твоја мајка

долази овамо. Свануло је. Пази.

(Оде. Јулија закључа врата.)

ЈУЛИЈА

Онда, прозору, пусти дан унутра,

а живот напоље.

РОМЕО

Збогом, збогом. Један

пољубац, па да сиђем.

(Ромео спушта лествице и силази.)

ЈУЛИЈА

Зар оде, драги, господару, мужу,

љубави? Морам да чујем о теби

у сату сваког дана, јер је минут

од много дана. О, по том рачуну

бићу дубоко у годинама већ

пре но што опет видим мог Ромеа.

РОМЕО (из врта)

Збогом. Нећу пустити ни једну

прилику која ти, драга моја, може

донети мој поздрав.

ЈУЛИЈА

Да ли мислиш ти

да ћемо се икад опет видети?

РОМЕО

Не сумњам у то; и сви ови јади

биће нам некад слатки разговори.

ЈУЛИЈА

Боже мој! Имам душу злослутницу!

Чини ми се да те видим, кад си доле,

као мртваца на гробнице дну.

Ил' ме вид вара, ил' си врло блед.

РОМЕО

Веруј ми, љубави, и ти си мом оку

бледа. Сува туга пије нашу крв.

Збогом, збогом!

(Ромео одлази.)

ЈУЛИЈА

О срећо, срећо, сви те људи зову

несталном. Ако си заиста нестална,

каква посла имаш с оним што је баш

по сталности својој славан? Но, па буди

нестална, срећо, јер га онда, мислим,

задржати нећеш дуго, него ћеш га

вратити натраг.

Цитати из Ромеа и Јулије

Ако ти у памћењу није остала ни најмања лудост на коју те навела љубав, никад ниси волео.

Ко воли, тих је. Одзвања само празна посуда.

Изрази своју бол речју! Бол која не говори, гуши пуно срце док не пукне.

Најискреније су оне сузе које лијемо сами над собом.

Љубав се рађа, живи и умире у очима.

Име није ништа; оно што називамо ружом, слатко би мирисало и с другим именом.

Ништа није само по себи добро, ни лоше, зависи само шта о њему мислимо.

Колико би очију требао имати човек да опази срећу која га окружује?

Свет је занимљив онолико колико смо ми радознали.

Више волим лудост која ме весели, него искуство које ме растужује.

Београд : Рад, 1978.

Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Вишња Бубањ Вучић ПР Едукативни центар Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 67336623
ПИБ: 114117568