Лирика
12 Теме | 13 Квизoви
0% kompletirano
0/51 koraka

Певам песму, Милица Стојадиновић Српкиња

Певам песму, Милица Стојадиновић Српкиња

Певам песму, Милица Стојадиновић Српкиња

                         Певам песму, Милица Стојадиновић Српкиња

  • Књижевни род: лирика
  • Књижевна врста: родољубива (патриотска) песма
    • Родољубиве (патриотске) песме: изражена љубав према домовини и народу.
    • Певају о револуцијама, устанцима, борби, страдању, победама…
  • Тема: драма у природи евоцира успомене на Косовски бој и Мајку Југовића
  • Мотиви: звезде, небо, облаци, Косовски бој, Мајка Југовића
  • Епитети: облаци страшни, белога света, Мајци тужећој
    • Епитет: стоји најчешће уз именицу и казује неку њену битну особину
  • Персонификација: Звезде се крију                Облаци с’ вију                    
    • Персонификација – придавање неживом особине живог
  • Строфа – катрен (строфа од четири стиха)

Милица Стојадиновић Српкиња (Буковац,1830 — Београд,1877), прва српска књижевница. Са својом репортажом током бомбардовања Београда (1862), постала је прва жена ратни извештач у Срба. Све своје радове потписивала је увек под псеудонимом „Српкиња“https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0

                                      Певам песму

на коју ме ово тамно облачито вече побуђује:

Звезде се крију
Небо је мутно,
Облаци с’ вију
По небу журно.

Облаци страшни,
Ах, куда, куда?
Немојте небо
Наткрити свуда!

У једном крају
Белога света
С надеждом блиста
Сад једна звезда.

О, даље, даље
Од звезде оне,
Да ни облачак
На њу не клоне.

Да њени зраци
У ноћи овој
Просипљу наду
Мајци тужећој.

Која ј’ то мајка
Сви је ми знамо,
Јер њену тугу
Давно слушамо.
             14. августа 1854.