Папирнати бродови, Рабиндранат Тагоре
Из дана у дан пуштам низ зелену реку понеки мали папирнати брод. Сваки сам од њих украсио крупним, црним словима мог имена и села у ком живим. Можда ће неко преко седам мора наићи на мој брод и дознати како се зовем и где се налазим. Цветом из очевог врта закитио сам све бродове моје: надам се да ћe ово цвеће - убрано јутрос - приспети до мрака некоме у руке! Поринуо сам мој папирнати бродић а када сам погледао у небо, спазио сам читаву флоту облачића где журно дижу своја бела једра. Који их то незнани друг у игри пушта уз реку, да се целим путем утркују с мојим папирнатим бродом? Кад падне нoћ, закрилим руком лице и сневам како сви бродови плове некуда пут поносних звезда...
Сарајево : Свјетлост, 1967.
Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.