Аги и Ема, Игор Коларов (одломак)
Аги седи испред своје куће и једе јагоде.
Ако бисте питали Агија, рекао би вам да је једење јагода
савршен начин да се избегне једење јабука.
Аги је стао испред огледала и почео да прави гримасе.
Кревељио се добрих 5–6 минута, а затим помисли: „Ха!
Значи тако изгледа деветогодишњи дечак који се селио 18
пута. Па и није нешто нарочито!“
Аги, тата и мама су се недавно доселили у Улицу Храстова.
Мама и тата много раде. Али и када не раде, ретко су код
куће.
За Агија свака селидба значи да их у новој кући неће виђати
на сасвим нов начин.
Ујак је посебна прича.
Он је ћелав, воли да спава поподне и повремено их обилази.
Ујак за себе каже да је модеран човек.
То значи: једне недеље је овакав, друге онакав.
– Аги, како је било данас у школи? – упита мама намештајући
тати кравату.
Спремали су се да иду на вечеру са својим пријатељима.
– Исто – одговори Аги. Хтео је да каже: Исто као и у осталим
школама које је до сада променио.
Два и два су четири. Рим су саградили Римљани.
На страном језику мачка се каже другачије.
Све је, дакле, исто, само је сваки наредни дан истији од
претходног.
– Када бих имао корњачицу у акваријуму… – промрмља
Аги док је прао зубе, али не доврши реченицу.
Јер није знао шта би радио с њом.
Ипак, било би лепо да је има.
Аги је седео на љуљашци у свом дворишту и посматрао
оронулу кућу прекопута улице.
Изгледала је као Зачарани Замак који се клима и шкрипи ако
случајно дуне неки поветарац.
„Све у свему“, помисли Аги, „било би страшно занимљиво када
би овом улицом прошао један мали, изгубљени торнадо…“
Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2006.
Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.