ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ ГЛАГОЛА
Конјугација – промена глагола по временима, начинима и лицима.
Граматички род мушки, женски и средњи имају само глаголски придеви радни и трпни (учио, учила, учило...учен, учена, учено...)
Граматички број (једнину и множину) има већина глаголских облика ( носим, носимо…)
Лице (имају и личне и показне заменице) – учим, учиш…
Потврдни и одрични облик - учим , не учим несамостална променљива врста речи.
Значење глагола - радња: читати, певати стање: спавати, расти збивањe: севати, свитати
Пази! Неки глаголи могу да казују радњу, стање и збивање. Које значење имају можемо видети из реченице:
Лист је пао са гране. (збивање) Камен му је пао са срца. (стање)
Глаголски вид (глаголи према трајању радње)
Несвршени (имперфективни) а) трајни: трчати, певати, седети, учити, спавати б) учестали: облетати, шушкати, претрчавати,
Свршени (перфективни) a) почетно свршени: потрчати, запевати, б) завршно свршени: дотрчати, преписати в) тренутни: пући, пасти
Двовидски: јести, телефонирати, чути, видети, вечерати
Глаголски род (глаголи према предмету радње)
Прелазни: (ШТА?) имају ОБЈЕКАТ кувати, учити, певати
Непрелазни: немају ОБЈЕКАТ ићи, седети, стајати, спавати
Повратни а) прави повратни: обути се (себе), очешљати се (себе) б) неправи повратни: знојити се, стидети се в) узајамноповратни: руковати се, дружити се