Небеска река, Гроздана Олујић

Небеска река, Гроздана Олујић   (одломак)

Текле реке, свака по своме: нека на исток, нека на запад, а нека  с  планине право  у море. Па, и куда би?

Велика речна мајка спокојно је надгледала рађање нових река, унапред им одређујући ток. С рекама нема изненађења, нема брига. Нерађају се често будале као она што је хтела да тече испод земље. Мајка свих река осмехну се тек рођеној кћери и подиже палицу ка западу, кад мала тврдоглавица рече:

— Нећу на запад!

— Ти онда теци на југ, а можеш и на север! — стрпљиво рече Велика речна мајка, али тек рођена кћи није хтела ни на север, ни на југ, нити с планине у море. Сва светла, сва прозрачна одмахивала је главом, понављајући: — Не, и не!

Велика речна мајка уздахну.

— Све реке једва чекају да уплове у море! — рече и помилова по образу најмлађу кћер, кад ова одсече:

— Не ја!

— Па, куда ћеш? — забрину        се     Мајка      свих      река.

Мала својеглавица је ћутала. Судбина реке је да тече у долину, у море, али њу привлаче снежни планински врхунци и ружа сунца у модринама неба, очаравају је облаци и звезде.— Када бих постала небеска река! — прошапута, а Велика речна мајка задрхта од ужаса.

— Тог није било, нити ће бити, кћери! Ниједна се река још није попела   у   небо.

Боље пожури да стигнеш  у долину,  у  море, док нису почели зимски мразеви!

— рече Мајка свих река строго и одлучи   да припази на тек рођену кћер.

Мала река се невољко поче спуштати, али од тога часа све реке и речице, сви

извори и потоци будно су стражарили. Обале и корито чували су је да не побегне, стене јој пречиле пут, планина је заустављала. Ко да побегне   од   такве страже?

Замрљана од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза. Мајка свих река већ поверова да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали стење с планине.  Шћућурене у својим коритима, реке су престрављено ћутале, не усуђујући се да се помакну.

Али, када јутро свану, Мајка свих река опази да је корито мале реке празно и забрину се: камо је  могла отићи?

— У потрагу за њом! — нареди свим водама у планини, и велико трагање поче, мада  је киша још ромињала.

Где је све нису тражили, где све нису завирили: и у шуму, и у камењар, и у пећину, и у густиш! Али, малој реци ни трага! Мајка свих реке већ хтеде да нареди ново трагање, кад осети да киша лагано престаје и чу задивљен крик неке птице:

— Погледајте!

Велика речна мајка с муком подиже главу и рече:

—Не тражите је више!

Преко читавог неба, сва блистава, као шарени лук, путовала је мала река. Један крај лука дотицао је врх планине, други је нежно зарањао у море, али она сама није припадала ни планини ни мору. Била је небеска река. Назвали су је дуга.

Загреб : Младост, 1984.


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Вишња Бубањ Вучић ПР Едукативни центар Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 67336623
ПИБ: 114117568