Живот и обичаји народа српског, Вук Стефановић Караџић

Живот и обичаји народа српског,  Вук Стефановић Караџић

Дружичало, ружичадо и побушени понедјељник

Тако се зове други понедјељник по ускрсу. На овај дан иду људи (а особито жене) послије летурђије на гробље те побушавају гробове од оне године, дијеле за душу, и попови чате молитве и спомињу мртве. На некијем мјестима (као н. п. у Неготину и у Ршави) скупе се момчад и дјевојке послије подне на једно мјесто, па играју и дружичају се (понајвише мушко с мушкијем, а женско са женскијем), т. ј. оплету вијенце од врбовијех младица, па се кроза њих љубе и мијењају јаја (шарена и црвена), па послије промијене и вијенце (метнувши их једно другом на главу) и закуну се да ће бити мушкарци побратими а женскиње друге (Власи кажу кумача) до оно доба године. Такови се побратими и друге по том пазе ону сву годину као браћа и сестре, и у различнијем играма и збиљскијем свађама помажу једно другоме, кад опет дође дружичало, онда се гдјекоји понове, а гдјекоји оставе.

Ђурђевдан

На Ђурђев дан у јутру, прије сунца, почињу се први пут купати; мушкарци се понајвише купају у потоку, а жене и дјевојке донесу у вече кући омаје (т. ј. воде с кола воденичнога, да се од њих свако зло и неваљалштина отресе и отпадне, као омаја од кола) и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те преноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне не ваља селена брати или мирисати, а на Ђурђев дан свако узме по један стручак те омирише и задјене за појас, иди (дјевојке и младе) за ђердан. А гдјекоји се ваљају по зеленој шеници. Многи Срби, особито к истоку, прије Ђурђева дне не једу јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки гледа да закоље јагње. Приповиједа се да овај обичај и Турци држе. Око Тимока сваки домаћин дотјера на Ђурђев дан к цркви по мушко јагње, и ондје му на сваки рог прилијепи по воштану свјећицу, па поп послије летурђије изиђе међу јагањце, којима се онда свијеће на розима запале, те им чати молитву и благослови их (да се кољу и једу); други дан зађе поп с ђаком од куће до куће те купи коже од онијех јагањаца, које њему припадају као плата за молитву и за благослов. Тако онамо и кад је завјетина у коме селу, сваки испече по јагње, и донесе га на оно мјесто гдје ће ручати, по том зађе поп те од свакога јагњета отсијече плећку, и метне је у врећу, која се за њим носи; што од онијех плећака он код куће са женом и с дјецом не може појести, оно продаје. Гдјекоји на Ђурђев дан избаце пушке преко стоке, да би им стока напредовала. У Боци се састану по три дјевојке које су већ за удају, па на Ђурђев дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову гранчицу, па једна од ове двије запита ону трећу: „Куда ћеш?“ она одговори: „Идем на воду; да воде и мене и тебе и ту што гледа про тебе.“ Онда она запита ону што носи просо: „Шта ти је у руци?“ А она јој одговори: „Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.“ По том упита ону што има грабову гранчицу шта јој је у њедрима, а она јој одговори. „Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.“ У Хрватској око Карловца дјевојке кршћанске по селима у очи Ђурђева дне а у вароши на Ђурђев дан у јутру ладају, т. ј. накићене вијенцима иду од куће до куће те пјевају. На Ђурђев дан не ваља спавати (да не боли глава); ако ли ко спава а он треба на Марков дан (25. априла) да отспава на ономе истом мјесту. Колико недјеља прије Ђурђева дне загрми, по онолико гроша кажу гдјекоји у Србији да ће бити товар жита оне године (или како су сад грошеви спали ваљало би мјесто недјеља узети дане, или мјесто гроша паре, па мјесто сто ока рећи једна ока, или још како друкчије).


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Вишња Бубањ Вучић ПР Едукативни центар Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 67336623
ПИБ: 114117568