Орлови рано лете, Бранко Ћопић

Орлови рано лете, Бранко Ћопић (одломак)

Из густа љескара на ивици Прокина гаја, јави се глас кукавице:

— Ку-ку! Ку-ку!

Из тајанствена сумрака букове шуме, из даљине, одазва јој се сличан глас:

— Ку-ку! Ку-ку!

Овај на изглед обичан „разговор“ кукавица не би преварио неког пажљивијег

слушаоца. Глас ових „кукавица“ био је, истина, мелодичан, иако мало тврд и превише

гласан, али откуд сад, под саму јесен, да се кукавице толико развичу?! Оне се највише

чују с прољећа, кад се јавља први лист, али сад! Ехе, биће то нешто друго.

И заиста, из љескара, умјесто птице, испаде дугоног бос дјечак и трком јурну у

сјеновиту дубину старога гаја између голих и правих букових стабала.

Куд ли то дјечак отрча, на чији знак?

Прокин гај, запуштена, густа и прилично велика шума, на сат хода удаљен од

подножја планине, био је одувијек, чак и за старије људе, помало страшно и

тајанствено мјесто. Бабе су шапутале да је уклет и да никако није добро ноћу крај њега

пролазити. Зачас те, каже, може шчепати ледена рука непозната чудовишта и повући

за собом под зашаптане сводове букових крошања. А шта ће даље бити — брр! —

страшно је и помислити.

Тако, вечером, поред огњишта, казује бака забленутом унуку, а дјечак само

шири очи и од мачка у ћошку чини му се да је незнана огромна звијер с ватреним

очурдама.

Још у босанско-херцеговачком устанку, 1875, у томе Гају опкољен је и погинуо

од бегова чувени хајдук Јованче. Борио се два дана пуцајући из црне угљарске колибе,

а онда је, кажу, чак од Бихаћа довучен топ и колиба порушена, а хајдук убијен.

Сахрањен је на самој ивици Гаја.

Крај његова гроба, под крушком дивљаком, за врелих љетњих дана хладују

чобани. Окупе се око камене надгробне плоче без натписа, нахерене и обрасле

маховином, причају и смију се, а кад у широким буквама зашуми вјетар, дјечацима се

чини да се то, доље у Гају, још увијек наставља давно минула битка између силних

бегова и мрка хајдука.

– Предај се, Јованче! – јечи са свих страна.

– Не предајем се! – тврдо враћа невидљив хајдук.

Шћућурени у сјенци, пуни чудне треме, дјечаци очекују кад ће да груне гарав

топ, али све је уоколо тихо, над Гајем се смјешка златно љето, а пуцањ никако да се

чује. Давно је нестало и топова и тобџија и малог Јованчета са сребрним токама.

Понеко чобанче тако и заспи с главом уз камену плочу, сања чудне снове, а кад

се од страха прене, дуго трља очи буљећи у овце, милује отпао камен и шапуће:

— Гдје си, Јованче, сад си био ту? Тако си ми нешто лијепо причао, а ја

заборавио.

За љетњих ноћи хучу по Гају аветињске сове, јавља се ћук, а труо пањ тиња

зеленкастим сјајем и плаши осамљена путника:

— Чекај само, сад ћу да те зграбим!

Зими су све стазе и путеви око Гаја ишарани зечјим и вучјим траговима. С њима

се укршта траг лисице, а понекад и злоћуде дивље свиње која се спусти с блиске

планине.

Кроз јаругу, дубоко у Гају, мрмори узан поточић пун трула лишћа и брзо се губи

у тијесну камениту понору. Нема те бабе у селу која би се усудила надвирити над то

мјесто. А и како би имала храбрости, кад се ту, кажу, крије страшно чудовиште

дрекавац, које за кишовитих ноћи својом продорном дреком испуњава читав крај.

Па ипак, ипак... чим је из Гаја чуо глас кукавице, дјечак је главачке јурнуо у

шуму. Како се само не боји и ко ли га то зове?

Дуге ноге брзо су донијеле дјечака до једне мање заравни усред Гаја. Личила је

на дно какве плитке чиније или тепсије у којој се пеку пите. Кад се спустите на то

пољанче, већ сте заклоњени од свачијег погледа.

— Ку-ку! — опет се тихо огласи дјечак.

— Ку-ку! — зачу се одговор, али однекле одозго, као с неба, и истог тренутка низ

глатко стабло витке букве на ивици заравањка спузну исти један такав дјечак.

— Охо, мајсторски се спушташ! — похвали га дјечак дошљак.

— Од тебе сам научио, Стриче — насмија се путник с букве. — Ех, још само да

имам тако дугачке ноге и руке као ти, па да могу обухватити свако стабло.

Дјечаци се спустише на малу зараван и сједоше под прастару дебелу букву која

је расла у средини и својом широком крошњом наткриљивала скоро читав пољанак.

— Како је данас било у школи, Стриче?

— Уф Јованче, не питај! И ја сам добио папрене шибе — хукну Стриц и показа

дланове. — Ево, по- гледај.

— А због чега је тебе?

— Због Дунава, ђаво га однио и Дунав! Казао сам да се Дунав улива у Јадранско

море, а кад учитељ скочи: „Ево ти, вели, Јадранског мора, испружи добро

длан!“!“Опали ми двије вруће, па ће опет: „Дедер сад, гдје се улива Дунав?“

— А шта ти?

— А ја: не улива се, кажем, нигдје. „Како нигдје?“— избечи се он. — Лијепо,

велим, понире под земљу као онај поточић у Прокином гају.

— Уху, брате мој, ти си загрдио! Каква понорница! У Црно море, болан.

— Е, сад ћу и ја запамтити да је Црно, јер ми је данас прописно зацрнило. И

Дунав ми је црн, а учитељ још најцрњи. Сад видим да ти имаш право што се кријеш од

школе. Ево и мене у твоју дружину, а баће их још, све по избор јунаци.

— Збиља?

— Па да. Због самог Дунава биће их најмање пет, а кад тек узмеш историју —

иха! — на самом Косову изгинуће четвртина разреда.

— Па рачун — подсјети га Јованче.

— Иха, нек ђаво израчуна колико ће ту страдати.

— А кад почне да испитује природопис?

— Онда ће бити таквих батина да ће пола клиснути у природу, то јест у шуму.

Читаву ћемо чету створити овдје у Прокину гају.

Јованче се замисли.

— Е, нећемо примати све бјегунце из школе, само оне најсигурније, оне који

неће ником одати гдје нам се налази чета.

— То си добро смислио. Видиш, ја се тога никад не бих сјетио — искрено

признаде дугачки Стриц и с поштовањем погледа свог нераздвојног друга. — Хајде,

хоћемо ли сад кући. Дјеца су још прије пола сата изишла из школе.

— Хајдемо ... Уз пут ћемо се договорити кога ћемо примити у нашу чету.

Сарајево: "Veselin Masleša", 1962.


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Вишња Бубањ Вучић ПР Едукативни центар Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 67336623
ПИБ: 114117568