И ми трку за коња имамо, Миодраг Станисављевић

И ми трку за коња имамо, Миодраг Станисављевић(одломак)

Лица

ОТАЦ

МАРКО, ПРИНЦЕЗА ЈАНА , КРАЉ ХРС,  КРАЉ ГРМАЉ

КРАЉ САНДАЉ-МАНДАЉ,  КРАЉ ХУДОМАЉ

ВУК, ПРОМЕТАЛО, ОСЕЊА

ШУМСКА МАЈКА,  ВИЛА

ЛЕСНИК ЧЕПЕРКО,  ПОЉАР

КУЧ (не појављује се)

ДВА СТАРА ШУМСКА ДУХА,  АЖДЕРИЦА

стражари, просци, пси, коњ Авгар и др.

Напомена: основни мотив за ову драму узет је из приче »Очев трс« (зборник В. Чајкановића). Видети такође паралеле »Црвени врабац« (зборник Милана Мајзнера) и »Златна тица, златна јабука и вук« (у зборнику »Словеначке народне приповетке«). Мотив је, иначе, интернационалан.

О Осењи, Вуку, Шумској Мајци, Леснику, Кучу, Аждерици и другим протагонистима ове драме неки подаци се могу наћи у књизи »Митска бића из српских предања« Слободана Зечевића и »Српском митолошком речнику«. Сумњам да то редитељу може бити од користи.

I

(Оног дана када почиње наша прича отац нашег јунака радио је нешто у дворишту и мрмљао је нешто за се…)

ОТАЦ: Е да, е да… е да ми је… Ал нека, није греда… Није, није…

(Отац није видео да га син Марко чује.)

МАРКО: Оче, могу ли нешто да те припитам…

ОТАЦ: Питај, сине, по слободи.

МАРКО: Што оче, често, говориш сам са собом: »Е да, е да, е да ми је…« Реци ми, оче, шта то од мене кријеш.

ОТАЦ: … Видиш ли ово наше лозје? Толики труд – окоп, овез и резидба – и опет све џаба: није родило ни за тице а камоли за винце.

МАРКО: И раније је рађало слабо али те-тек, а јесенаске није родило ни за лек.

ОТАЦ: А кад ми пријатељи дођу шта ћу без винца? А они су, можеш мислити, свикли на трин’ест здравица.

МАРКО: Од првочашнице за сретање до испратнице за поновно виђење.

ОТАЦ: Без здравица нема житног рађања ни синовског обрадовања. Без здравица пшеница неће бити у бусу бусата, у струку трсата, у класу класата, на гумну рпата!

МАРКО: Па шта да чинимо, оче?

ОТАЦ: Краљ једне оближње земље (чуо сам од комшије Јакова) има неки врло добар трс што даје грожђа за пет акова винца. Ма каквог винца! Амброзије!… Е да ми је, е да ми је онај некадашњи рс сам бих кренуо на пут да нађем тај чудесни трс!

МАРКО: Оче, ја нешто контам: отићи ћу до тог краља, примићу се код њега у најам и гледаћу да га пресонтам да ми трс да.

ОТАЦ: Де, да те видим… Па ти си се већ замомчо и снаге си се домчо… Ал краљ чији је тај сад ником не даје расад бар засад.

МАРКО: Да нико не гуцне исто винце! Некако ћу га ипак пресонтати…

ОТАЦ: Па крени, сине, у добар час пошао! Чувај се паса и прикојаса, рђавог сапуника, трулог моста и кијака из мрака!

МАРКО: А дајеш ли ми неку чаробну стварцу: кутијицу или прстен…

ОТАЦ: Дајем ти мој лук!

МАРКО: Он је чаробан?

ОТАЦ: Наравски! С њиме можеш погодити циљ који год пожелиш – ако си вешт.

(Марко је кренуо.)

ОТАЦ: Кад нађеш трс – сврати у Вржогрнце. Тамо пеку најбоље грнце, крчаге, врчеве и ине посуде од глине. Купи ми те грнце да имам у чему остављати винце. Јеси ли запамтио? Трс и које грно! И врати се срећно и брго!

(Тако је Марко кренуо на пут. Идући певао је…)

МАРКО (пева): Пошао сам на пут ал сам невешт путу,

ај, хај, невешт далеком путу.

Око мене мрак и тмуша, сија звезда Свињаруша…

Што се оно тамо беласа? Можда је нека прикојаса?

Духови и прикојасе чињари и чињарице, пожал’те нас намернике не правите нам смицалице.

Пошао сам на пут, ал сам невешт путу,

ај, хај, невешт далеком путу.

(Марко је дошао до неког раскршћа и зауставио се. Дувао је северац. Из ковитлаца прашине и суве траве изашло је неко створење. Била је то Шумска Мајка, дуге црне косе, великих груди и чежњивог погледа…)

ШУМСКА МАЈКА: Дошао си до раскршћа и не знаш куда даље?

МАРКО: Ко си ти?

ШУМСКА МАЈКА: Ја сам Шумска Мајка. Путујем у навиљку суве траве ког ветар путевима носи… А ти, ко си?

МАРКО: Тражим чудесни трс. Куда да се запутим?

ШУМСКА МАЈКА: Наочит си момак и зато ћу ти помоћи. Погледаћу у Књигу Раскршћа и растумачити ти шта тамо пише…

Слушај добро!

(Чита из књиге.) Ако будеш закало надесно – умрећеш напрасно! Ако пођеш право – платићеш главом! Ако пођеш лево – стићи ћеш у Кшкундаљево. Ако пођеш право па десно– стићи ћеш у Неместо! Ако идеш идимидођими, право па скренеш левојком оженићеш се лепом девојком. Идеш ли, идимидођими, десно па онда још дешње – умрећеш испод једне трешње. Зато не иди, идимидођими, десно него право путањком, па старопутином, па пустињом, вучјим трагом – и наћи ћеш велико благо. Кренеш ли право, па лево, па онда десновцем на коцки ћеш изгубити све новце.

Ако кренеш право па онда пут почне да левуга, а поред пута пева шеврљуга – знај да те на крају пута чекају јад и туга. Зато иди, идимидођими, право, па лево, па мало десничка кроз поље различ- ка, па се онда држи левче – и доћи ћеш до своје среће.

Ако пођеш лево па левајша почне да деснује то на добро не снује, зато иди, идмидођими, пречицом (пресахлом речцом), па код следеће раскрснице лечка скрени левечка, па се држи дешња док се не укаже једна чесма, па се онда држи левџа док не чујеш кукурек певца, а кад запевају и други петли окрени се на пети па где се лицем зауставиш – тамо крени и иди, иди, идимидођими.

… Јес’ ли запамтио?

МАРКО: Можеш мислити! Идем право, остај ми здраво!

(Марко је видео вука који се ухватио у гвожђа.)

МАРКО: Гле, вук се ухватио у гвожђа. Најбољи вук је мртав вук! Завршио си, вкојане, своје вуковање. Само да узмем стрелу и натегнем лук…

(Нишани.)

ВУК: Еј, Пријане Пријановићу, не пуштај стрелу! Нећеш се покајати!

МАРКО: Сад ћу пустити брзу стрелу! Кад помислиш да је у лету биће већ у твом тлу! Лету-телу… Толико је брза!

ВУК: Врати стрелу у тоболац и ослободи ме из гвожђа јер ћу ти једном, можда, бити од користи. Не једном него врло ускоро, не можда него врло вероватно.

(Марко је вратио стрелу у тоболац…)

МАРКО: Ајде, хвалисави вуче, хватај маглу!

(Ослободи га из гвожђа.)

ВУК: Ја нисам хвалисави вук већ Вук Прометало.

МАРКО: Ти си стари кусорепи и олињали вук. Од чега си тако олињао?

ВУК: Од прометања. Зато ме и зову Прометало.

МАРКО: Избацили су те из чопора јер си старо сметало.

ВУК: Узми ипак једну длаку из мог репа и кад ти устребам хукни у њу три пута и реци: »Пријане Пријановићу, Вуче Прометало, дођи часком!« Ајд, уздрвљу!

(Марко је срео неко створење са црвном купастом капом… То је био Осња.)

Београд : Res publica : информатика, 2006.


Корисници са активном претплатом имају приступ анализи овог књижевног дела.


Потребна ти је помоћ?

Лекције и тестови на сајту помоћи ће ти да без трошкова приватне наставе добијеш добру оцену. Припреми се за тест или за одговарање.
Учи паметно, не напорно!
ПРЕТПЛАТИ СЕ
Учимо Српски .rs
Булевар цара Лазара 53, Нови Сад
+381 63 525 297      podrska@ucimosrpski.rs
ucimosrpski.rs
Вишња Бубањ Вучић ПР Едукативни центар Нови Сад
Делатност: Остало образовање
Шифра делатности: 8559
Матични број: 67336623
ПИБ: 114117568